Učesnici radionice, koja se održava u okviru programa izložbe „Vajar Sreten Stojanović i prostori taktilnosti“, moći će da istraže dodirom maketu zgrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, kao i gipsani odlivak Stojanovićeve skulpture Nataša Bošković, te taktilni dijagram realizovan u okviru projekta „Dodirni i oseti“, u saradnji sa Snežanom Nikolić tiflologom ŠOSO „Milan Petrović“.
Takođe, biće predstavljeni i radovi studenata Scenske arhitekture, tehnike i dizajna, Odseka za umetnost i dizajn, Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, izvedenim u različitim tehnikama, u okviru predmeta Uvod u studije arhitekture, pod vođstvom predmetnog nastavnika dr Tatjane Babić.
Učesnici će na taj način moći da istraže različite teksture i materijale, u čemu će im pomoći mr Snežana Nikolić, tiflolog, kao i studenti Scenske arhitekture, tehnike i dizajna.
Povodom 125 godina od rođenja Sretena Stojanovića (1898–1960), Spomen-zbirka Pavla Beljanskog realizovala je izložbu „Vajar Sreten Stojanović i prostori taktilnosti“ u saradnji sa smerom Scenska arhitektura, tehnika i dizajn, Odseka za umetnost i dizajn na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Specifičnost izložbe je zanimljiv pristup osmišljen od strane kustoskinja izložbe Marte Đarmati, Jelene Janev i Tatjane Babić.
Postavka vodi kroz priču o životu i delu Sretena Stojanovića, ali i kroz metodološki i kreativni proces koji su prošli studenti osnovnih studija Scenska arhitektura, tehnika i dizajn.
Mladi stvaraoci su istraživali biografiju i umetnički rad značajnog vajara, i inspirisali se njegovim delom u sopstvenom umetničkom izražavanju.
Figurine i portreti Sretena Stojanovića prikazani su u dijalogu sa radovima studenata, skulpturama, umetničkim instalacijama i arhitektonskim maketama, kao i fotografijama i skicama kreativnog procesa.
Zbog velikog interesovanja publike izložba je produžena do kraja juna.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.