Konkurs na temu ekologije, ekološke svesti, prirode, tehnologije, kulture i književnosti trajao je od početka aprila do polovine maja.
Pristiglo je 40 radova iz cele Srbije i Republike Srpske, a stručni žiri koji je radio u sastavu dr Marina Tokin, doc. dr Jelena Marićević Balać i doc. dr Miloš Jocić, proglasio je najbolje.
Pobednici konkursa su Aleksandra Cvetić iz Vojne gimnazije u Beogradu, Anđelija Milošević iz Gimnazije „Skenderbeu“ u Preševu, Luka Jerković iz Školskog centra „Nikola Tesla“ u Vršcu, Viktor Bico iz Tehničke škole „Ivan Sarić“ u Subotici i Milica Stanisavljević iz SŠ „Mladost“ u Petrovcu na Mlavi.
Specijalne pohvale dobili su Darko Lazarević iz Gimnazije „Filip Višnjić“ u Bijeljini, Milica Borovčanin iz JU SŠC „Vasilije Ostroški”, Sokolac i Tara Alimpić iz Stručne hemijske i tekstilne škole Šabac.
Forma rada je bila slobodna, a u obzir su dolazili svi poznati i popularni književni oblici – proza, poezija, dramski tekst, esej, scenario, strip, manga, žanrovska dela (naučna fantastika, epska fantazija, krimi-priča), fan fiction itd.
Odsek za srpsku književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pokrenuo je nagradni književni konkurs za učenike srednjih škola na temu ekologije, ekološke svesti, prirode, tehnologije, kulture i književnosti, budući da se ove godine obeležava nekoliko značajnih jubileja ekološke i fantastične književnosti: četrdeset godina od objavljivanja romana “Besnilo” Borislava Pekića, dvadeset godina od epske ekološke fantazije “Aven i jazopas u zemlji Vauka” Uroša Petrovića, te pedeset godina ekoloških naučnofantastičnih priča „Svet se kaže šuma” i „Prostranije od carstva i sporije” Ursule Le Gvin.
Nagrade će pobednicima biti svečano uručene 20. juna 2023. godine, u 13 časova, u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.