„Pod pojmom ritualne inkluzije definišem prelazak čoveka iz humanog u posthumano doba. Ritualnom inkluzijom preispitujem identitet društva, identitet osoba sa invaliditetom i – na kraju, svoj lični identitet“, navodi autorka.
Prema njenim rečima, u današnje vreme individualizma i egzistancijalizma, kao i kapitalizma, umetnost je postala jedan od načina da pojedinac ispuni sopstvenu egzistencijalnu prazninu.
Ritualna inkluzija je kao centralna tema, kako naglašava, prikazana kroz dva nivoa.
„Prvi nivo predstavlja moju telesno/umnu reakciju na suočavanje sa svetom kroz stvaralaštvo, jer fundamentalno izmenjeno okruženje čini svojevrstan događaj, konkretno u pitanju je period izolacije tokom pandemije. Drugi nivo ove serije radova je inkluzivan. 2D arhitektura perceptivnih asocijativnih objekata postavlja posmatrača u ulogu inkluzivnog bića, koje reaguje na događaj, odnosno na diskurse, pravila i zakone nametnute globalnim umrežavanjem. Naše telo je pod uticajem piksela sa jedne strane. Novi prostori su sa druge strane“, objašnjava autorka u pozivu na izložbu.
Izložba će biti otvorena do 25. avgusta.
Marija Jevtić Dajić završila je osnovne i master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, doktorske studije iz grafičkog dizajna na Prirodnotehničkom fakultetu u Ljubljani, a doktorske studije iz scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Radi kao scenograf na RTV. Od 2013. godine izlagala je na 35 samostalnih i preko 300 grupnih izložbi. Dobitnica je više stipendija i nagrada za umetnički i naučni rad. U svom radu bavi se pitanjima prolaznosti, onostranog, a u poslednjih godinu dana bavi se reinterpretacijom klasične umetnosti u digitalnu umetnost. Godine 2020. nastaje Art Lamda, umetničko stvaralaštvo, a 2021. godine formira atelje u gradu Valoriju, na jugu Francuske.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.