Predavanje će održati Ljiljana Lazić, muzejska savetnica Muzeja grada Novog Sada.
Kada je u pitanju razvoj građanske kulture na području Srbije, muzejski fondovi su najbogatiji materijalom koji potiče iz druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.
Stoga je ova epoha i najzahvalnija za proučavanje prisustva predmeta primenjene umetnosti u domovima urbanih sredina.
Građanska klasa se u Novom Sadu počela razvijati još krajem 18. veka, a svoj vrhunac je doživela upravo u navedenom razdoblju.
U svom izlaganju, Ljiljana Lazić će predstaviti tri enterijera koji danas više ne postoje u svom originalnom stanju, ali na osnovu fotografija i sačuvanih predmeta imamo uvid u to kako su izgledali.
Nalazili su se u užem centru grada – Grčkoškolskoj, Dunavskoj i Železničkoj ulici – i pripadali dobrostojećim građanima s kraja 19. i prve polovine 20. veka.
Osim što potiču iz različitih epoha, u pitanju su i tri različita načina uređenja domova: prvi predstavlja primer kako je jedna domaćica krajem 19. veka uređivala kuću, za uređenje drugog je angažovan profesionalni umetnik-dizajner, a treći je slika unutrašnjosti doma jednog kolekcionara i ljubitelja umetnosti.
Ljiljana Lazić je istoričarka umetnosti i muzejska savetnica u Muzeju grada Novog Sada, koja rukovodi zbirkama nacionalne i strane likovne i primenjene umetnosti.
Svoj muzeološki rad je usmerila u pravcu istraživanja kulturne istorije Novog Sada, likovne i primenjene umetnosti od 18. do sredine 20. veka.
Tokom prethodnih decenija bila je autor brojnih izložbi, među kojima su Papirni teatar; Secesija u Novom Sadu; Jermenska crkva u Novom Sadu, kao i stručnih tekstova.
Dobitnica je jedne ICOM-ove i dve Valtrovićeve nagrade.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.