U razgovoru sa Andrejom Tišmom je istakao da želi da dâ lični doprinos novom objavljivanju i čitanju Aleksandra Tišme u svetu i pomogne rad Fondacije, jer smatra da je Tišma jedan od najvećih evropskih pisaca kome se često vraća.
Pre skoro dvadeset godina Peter Handke je napisao sledeće:
„Kad god sam čitao njegove knjige koje govore samo o žrtvama i dželatima, mislio sam: Da, tako je – i želeo sam da ga sledim u sopstvenom radu. Samo su moj jezik, moji snovi, pa i moje slike na delu već sa prvim rečenicama hteli drugačije – je li to utopijsko u meni neiskorenjivo? Ali Tišma i njegove knjige za mene ostaju slučaj svetlosti ili dela za stanje ne samo današnjeg nego sveta uopšte.”
Upravni odbor je izabrao jednog od najuglednijih austrijskih pisaca Karl-Markusa Gausa za novog člana žirija.
Karl-Markus Gaus, austrijski savremeni pisac, esejista i uredni, živi u Salcburgu.
Od 1991. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik.
Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada, među kojima su: Nagrada „Šarl Vejon”, Austrijska umetnička nagrada za književnost, nagrada „Johan Hajnrih Merk”, nagrada „Žan Ameri” i Lajpciška književna nagrada za evropsko razumevanje.
Karl-Markus Gaus primljen je 2006. godine za člana Nemačke akademije za jezik i poeziju.
Žiri za nagradu „Aleksandar Tišma” u sastavu Ilme Rakuze (Švajcarska), Matijasa Enara (Francuska), Karl-Markusa Gausa (Austrija), Vladislave Gordić Petković (Srbija) i Lasla Martona (Mađarska) će 24. juna 2024. godine treći put izabrati novog laureata.
Prethodni dobitnici ovog uglednog priznanja su Laslo Darvaši i David Albahari.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.