Kontekst „privatnog“ i „javnog“ menjao se kroz istoriju društva.
Politički i ekonomski uticaji jedne epohe oblikovali su promene društvenih praksi, te se i umetnost i kultura menjala shodno tim promenama.
Moderno doba u Evropi od XVII do XX veka je prostore privatnosti širilo i oblikovalo u nastojanju da promeni dotadašnje normative života u zajednici, ne narušavajući postojeću strukturu.
Na ovom predavanju biće sagledano pitanje privatnosti kroz kulturnu istoriju salona koji su služili kao mesta javnog i privatnog okupljanja vodeće klase, a u kojima se raspravljalo o politici, umetnosti i kulturi.
Kroz predavanje će biti analizirana struktura privatnog i javnog diskursa kroz salon.
”Fenomenološki, prepoznaćemo svojevrsnu poetiku salonskog prostora koji je definisao kulturni i umetnički razvoj širom Evrope. Od kraljevske i crkvene rezidencije, preko salona i kafeterija, do današnjeg dnevnog boravaka. Ukazaćemo na javne kulturne i društvene veze koje su formirale istoriju privatnog života, ali i ponašanja, navike, potrebe i ukuse”, navodi se u pozivu.
Događaj počinje večeras u 19 časova.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.