Drama „Usud po Grigoriju” Miloša Latinovića, pisca i direktora „Bitef teatra” iz Beograda je, ne samo, vraćanje duga velikom književnom prethodniku Grigoriju Božoviću (1880–1945), i podsećanje na njegovo značajno stvaralaštvo, već i velika opomena društvu u celini, da se nikada više ne ponove tako surovi obračuni i stradanja izuzetnih srpskih stvaralaca, a na osnovu izmišljenih optužnica i režimskih smicalica.
Ova drama prati životni usud jednog od naznačajnijih srpskih pisaca između dva rata, koji je još i nazivan „kosovskim Andrićem” zbog svoje posvećenosti temama iz Stare Srbije koje je ovaplotio u više dela među kojima su „Pripovetke”, „Putopisi” ali i kraći zapisi o ljudima i događajima objavljeni u ondašnjoj “Politici”.
Božović je radio kao profesor Prizrenske bogoslovije, predavao je i u Bitoljskoj gimnaziji, bio je biran za narodnog poslanika, predsednik beogradskog Pen kluba, a doživeo da ga nenarodni sud, neke nove ideologije, proglasi za izdajnika i strelja u Beogradu 1945. godine.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.