Drama Ljubomira Simovića, jedno od najistaknutijih dela srpske dramske literature 20. veka, praizvedba na mađarskom jeziku.
Predstava je nastala zahvaljujući saradnji Novosadskog pozorišta i studenata završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Biće izvedena na Velikoj sceni Novosadskog pozorišta u utorak, 13. juna od 19.00 časova i ima simultani prevod na srpski.
Rediteljka Margareta Taboroši ističe da je u pitanju potresna priča o ulozi pozorišta i umetnosti u ratnim vremenima, radnja se odvija u Užicu, za vreme Drugog svetskog rata, kada vešanja, pogubljenja i kažnjavanje građana predstavljaju svakodnevicu za vreme nemačke okupacije.
”Lokalne snage tajno organizuju otpor – glad i neimaština su se uvukli u živote ljudi. U ovoj neizvesnoj atmosferi putujuća trupa Šopalović stiže da izvede dramu “Razbojnici” Fridriha Šilera. I životi glumaca i Užičana na današnji dan će se, nepovratno, promeniti. Koliko god meštani loše gledali na dolazak glumaca, njihovu umetnost i veru u umetnost, jedan dan boravka u gradu utiče i odražava se na stvarni život. Zastrašuje i uzdiže u isto vreme”, naglašava rediteljka.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.