U okviru ovog događaja nastupali su i ansambli iz zemalja regiona – Albanije, Slovačke, Mađarske, Turske i Srbije.
”Vila” je na festivalu, predstavila plesne dijalkte iz svih delova Srbije, od Bačke, jugoistočne, centralne i zapadne Srbije i kosovskog Pomoravlja.
”Obuhvatili smo ceo prostor Srbije i predstavili ga kroz igru, pesmu i nošnju”, kaže za Kulture.rs Milorad Lonić, direktor ansambla ”Vila”.
U okviru festivala organizovani su nastupi na letnjim pozornicama trgova i pozorišta u Segedinu, dok je pobednik određen glasovima publike.
Lonić, prenoseći utiske, naglašava da su uslovi u kojima je održan festival izvanredni, te da je ”velika čast nastupiti na takvom festivalu”.
foto: Katarina Gajić
foto: Katarina Gajić
foto: Katarina Gajić
A naši uslovi?
”Države Evrope, uključujući i Mađarsku, značajno ulažu u tradicionalnu umetnost, odnosno tradicionalni plesni i muzički izraz, kako bi mogao da dođe do punog izražaja, između ostalog i kroz uvođenje mladih ljudi u veštine i davanje ovovremenosti izrazu”, naglašava Lonić.
Međutim, dodaje da je u Srbiji nešto drugačija situacija s obzirom da se tradicija posmatra kao nešto što je ”prošlo i zamrznuto”.
”Tradicija ne treba da bude posmatrana kao nešto što je prošlo i zamrznuto, poput nekog muzejskog eksponata, već predstavlja aktivan i perspektivan fenomen koji treba da obezbedi da ova i naredne generacije nastave da rade na temeljima onoga što su nam ostavili preci, ali i da daju doprinos za one koji dolaze nakon nas”, ističe.
Sada je važno ukazivati ne samo na značaj tradicionalnog nasleđa, nego i pronaći modele za njegov održivi razvoj.
Međutim, razvoj ove delatnosti neretko je sputan, kako zbog nedostatka prepoznavanja od šire zajednice, a ujedno i zahvaljujući medijima koji ne posvećeuju dovoljno pažnje ovom vidu umetnosti – zagovaranje mladih da se bave ovim poslom mnogo je manje, nego zagovaranje nekih drugih stvari.
foto: Katarina Gajić
foto: Katarina Gajić
foto: Katarina Gajić
Pogrešna percepcija
Razvoj tradicinalne umetnosti pogrešno je percipiran zahvaljujući lansiranim modelima koji kulturi dodeljuju sporednu ulogu.
”Ne možemo sve svesti na iste, lansirane modele. Kod nas je lansiran model stvaranja raznoraznih ”rakijada”, ”kupusijada”, ”paprikijada”... sve je svedeno na jedenje i pijenje. To su događaji na kojima je kultura sporedna stvar, i uprkos tome što ona treba da bude dominantna, i da bude ta koja stvara bolje, potentnije i srećnije generacije, ali i da promoviše uzvišenije vrednosti , a ne samo sedi, jedi i pij”, zaključuje Lonić.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.