Почетак 21. века донео је нове научне приступе у истраживању историје естетике и дизајна предмета од порцелана.
Велики подстицај у проучавању и у валоризацији тог дела европске баштине дају радови утемељени у мултидисциплинарном приступу који сагледавају ову врсту наслеђа кроз призму друштвених, интелектуалних и уметничких кретања, али и у контексту глобалне циркулације научних достигнућа.
Ослањајући се на досадашња истраживања на пољу историје естетике и историје науке, циљ предавања представља уједно и покушај да се на нов начин интерпретирају дела од изузетног значаја настала у великим европским мануфактурама порцелана у доба просветитељства.
Биљана Црвенковић ће говорити о остварењима примењене уметности у порцелану која су настала под директним утицајем првих систематизованих природњачких студија током 18. века.
Примери који ће бити анализирани представљају развој декорације порцелана са мотивима природњачких енциклопедија.
Као научне дисциплине које су засноване на опсервацији и класификацији ботаника, орнитологија и зоологија су се од самих зачетака ослањале на визуелне приказе.
Шта је био непосредни повод и инспирација за појаву енциклопедија на порцелану и која је њихова функција у време просветитељства нека су од питања на која ће се одговорити на предавању.
Биљана Црвенковић, виша кустоскиња Збирке керамике, стакла и порцелана Музеја примењене уметности у Београду
Свој професионални рад посветила је истраживању, заштити, излагању и публиковању културних добара српске нововековне уметности. Црвенковић је у свом раду донела савремен, мултидисциплинаран приступ у анализи и изучавању историјских колекција предмета од стакла, порцелана и керамике. Ауторка је велике изложбе ”На стакленом путу: Уметност стакла и репрезентација у Србији (1850-1950)”, која је представљена 2022. у Музеју примењене уметности, као и бројних стручних радова из области историје уметности. Добитница је ICOM награде Музејски стручњак године.
Догађај почиње у 19 часова.
Публику и овог викенда очекују стручна тумачења изложбе у 13 и 17 часова.
погледајте још
- ”За Брашована је најважније било да његова замисао буде реализована”: Ауторка изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована Ивана Јањић за Културе.рс
- ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”: Како је настало и како је заборављено једно од најзначајнијих дела наше међуратне архитектуре
- Погледајте целокупан програм изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.