Nakon izuzetno uspešne izložbene 2024. godine u Galeriji Matice srpske, u toku koje su predstavljena dela Paje Jovanovića, Gustava Klimta, Vase Pomorišca, Uroša Predića, umetnika inspirisanih Francuskom, Save Sekulića, Ilije Bašičevića Bosilja, Alfonsa Muhe i Predraga Đakovića, Galerija završava sezonu velikom izložbom radova Miloša Bajića, koja je realizovana na predlog porodice Bajić.
U pitanju je premijerno predstavljanje radova ovog umetnika u Galeriji Matice srpske.
Na izložbi je predstavljen životni i umetnički razvojni put Miloša Bajića, njegova brojna dela, sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih logora Mauthauzen i slike koje su nastale nakon oslobođenja.
Koncept izložbe nudi mogućnost za drugačije čitanje života i dela Miloša Bajića – on apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je Bajić proveo u logoru i njegove apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda.
Postavku je otvorila doktor nauka umetnosti i medija Darja Bajić Božović, podelivši sa publikom svoje sećanje na Miloša Bajića:
„Setila sam se kada mi je, dok sam se igrala u ateljeu, Miloš dao njegove uljane boje i četke. Počela sam da crtam, a on je seo pored mene. Pratio je moje linije koje su nastajale na papiru, a onda je uzeo novu četkicu i krenuo da crta neku svoju liniju. Tako smo se igrali i nacrtali naš prvi crtež. On je danas uramljen i stoji okačen na zidu“.
„Umetničko stvaralaštvo Miloša Bajića, kao i njegova životna priča, podsećaju nas istovremeno i na našu istoriju ali i sadašnjost kroz univerzalni jezik umetnosti, pružajući nam mogućnost ne samo da uživamo u njegovom stvaralaštvu, već i da preispitujemo sebe i našu stvarnost – što je jedna od najvažnijih odlika umetnosti“, istakao je na otvaranju kustos izložbe Luka Kulić-
„Verujem da je zbog kompleksnosti vremena u kome živimo, kako globalno tako i lokalno, ovaj naslov probudio posebno interesovanje svih onih koji sanjaju o slobodi. Isto tako verujem i da je za sve vas koji pratite naš rad izlaganje dela Miloša Bajića u GMS iznenađenje. Za nas je ona iskorak izvan naših ustaljenih okvira ali iskorak koji nas je obogatio za jedno izuzetno iskustvo“, dodala je upravnica GMS Tijana Palkovljević Bugarski.
Brojna istorijska previranja u 20. veku učinila su život Miloša Bajića veoma neobičnim, a umetnik, iako suočen sa brojnim tragedijama i teškim trenucima, iz teških životnih okolnosti uspeva da izvuče snagu i motivaciju za stalnu borbu.
U detinjstvu se suočio sa gubitkom roditelja, izgnanstvom, zatim u mladosti sa strahotama logora i uprkos tome njegov opus predstavljao je za jugoslovensku umetnost vredan iskorak iz postavljenih okvira.
Miloš Bajić je sanjao o slobodi tokom zarobljeništva u koncentracionim logorima Banjica, Mauthauzen i Ebenze, i kroz umetničko izražavanje pokušao da se oslobodi traumatičnih događaja i prizora.
Borbu je nastavio protiv političkog oblikovanja likovnog stvaralaštva u posleratnom periodu, kao član umetničkih pokreta „Samostalni“ i „Decembarska grupa“, uz umetnike poput Lazara Vujaklije, Lazara Vozarevića, Miodraga B. Protića i Stojana Ćelića.
O Bajićevoj društvenoj angažovanosti i nezadovoljstvu političkim prilikama svedoči i podatak da ga je njegova profesorka, slikarka Beta Vukanović, neretko oslovljavala izrazom „taj buntovnik“.
Ipak, njegov opus nisu obeležile isključivo mračne teme boravka u logoru, već Miloš Bajić u srpskoj umetnosti ostaje upisan kao naš prvi apstraktni slikar, koji do apstraktnog izraza dolazi pedesetih godina prošlog veka.
Boravak u Parizu dodatno širi njegove vidike te se tada oslobađa trauma logorskog iskustva i istovremeno dolazi do punog i autentičnog slikarskog izraza.
Bajić odbija mirenje sa sudbinom, što ga dovodi do velikog umetničkog uspeha uprkos teškim okolnostima koje su ga zadesile.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.