„Kultura je pokazatelj jedinstva evropskog identiteta“

Važan deo programa čini izložba „Prado na otvorenom“, koja se pred novosadskom publikom našla zahvaljujući saradnji Ambasade Kraljevine Španije i Galerije Matice srpske, a na kojoj su prikazana neka od najznačajnijih dela iz kolekcije Muzeja Prado u Madridu.

„Kultura je meka diplomatija i najbolji način da se uspostave odnosi kako između ustanova kulture, tako i da se uoče veze koje povezuju različite evropske kulture koje pokazuju jedinstvo evropskog kulturnog identiteta“, kaže za Kulture.rs upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. 

Pored dela iz kolekcije Prada, publika se može upoznati i sa još jednom postavkom, koja predstavlja ateljee španskih umetnika, kroz izbor fotografija iz bogate arhive Instituta za kulturno nasleđe Španije, koje su prikazane u izložbenim prostorijama GMS.  

„U želji da sarađujemo sa različitim muzejima i predstavimo različite evropske kulture u okviru naše delatnosti, došli smo na ideju da predstavimo izložbu koju smo videli kod naših kolega u Nacionalnoj galeriji u Ljubljani, a to je bila izložba „Ateljei španskih umetnika“. Nama se ta izložba dopala jer ona kroz medij fotografije jako dobro prezentuje, ne samo špansku likovnu umetnost, već i špansku kulturu i identitet, otvarajući večito pitanje o tome koja su to skrivena mesta gde umetnost nastaje, kako umetnost nastaje, koji je odnos između umetnika i modela, ali konačno, gde je mesto umetniku u društvu i kako se zapravo društveni kontekst oslikava u fotografijama ateljea“, dodaje upravnica GMS.

К: Ambasada Kraljevine Španije organizovala je putujuću izložbu reprodukcija 30 remek dela iz  Muzeja Prado. Ova izvanredna prezentacija stalne postavke Muzeja Prado, obići će tri grada. Novi Sad, zahvaljujući saradnji između Ambasade Kraljevine Španije i Galerije Matice srpske, je prvi grad na tom putu.

Uspostavili smo kontakt sa Ambasadom Španije, jer je u pitanju izložba koja je nastala u okviru Ministarstva kulture Kraljevine Španije. Oni su se sa tom idejom oduševili, i rekli nam da imaju još jednu putujuću izložbu. Tako je na dve različite inicijative, i našu i njihovu, došlo do toga da Novi Sad bude prvo mesto prezentovanja izložbe „Prado na otvorenom“, koju smo uklopili u našu tradicionalnu manifestaciju Leto na Trgu galerija, i učinili da Novi Sad tokom čitavog leta diše špansku kulturu, da se govori španski jezik i da se na tri različita načina pruži mogućnost publici da upozna i uživa u toj monolitnoj kulturi koja je zaista veoma interesantna.

К: Kraljevina Španija je u jednom značajnom periodu svoje istorije bila pomorska velesila i jedna od najmoćnijih i najbogatijih zemalja Evrope, čiji su vladari i iz dinastije Habzburga i dinastije Burbona bili istinski ljubitelji umetnosti, a posebno slikarstva. Upravo su kraljevske kolekcije, a i želja vladara da se stvori galerija otvorena za publiku bila okosnica stvaranja Muzeja Prado.

Vrlo je sličan slučaj sa Kunsthistorische muzejom u Beču, tako i sa Muzejom Prado u Madridu. To je uzorni muzej po kolekciji, ali i po načinu delovanja u savremenom društvu. Možda nije toliko velik kao Luvr i nema toliko širinu u hronološkim smislu, ali čuva neka od najreprezentativnijih dela evropske umetnosti. 

Smatram da je baš na tim osnovama nastala ova izložba, sa idejom da ona remek dela koja nikada ne mogu da napuste muzej, jer publika dolazi upravo zbog njih i ne možete ih razočarati, napravljen je odabir koji predstavlja šetnju kroz evropsku umetnost i ilustruje kompleksnost niihove zbirke. 

Akcenat je na španskoj umetnosti i najznačajnijim španskim umetnicima, među kojima su El Greko, Velskez, Goja, Zurbaran, ali i njihovog savremenijeg umetnika Sorolje. Isto tako napravili su izbor italijanske umetnosti, izbor francuske i nizozemske umetnosti i pokazali koliko su kraljevske evropske loze bile povezane, koliko su nekada imale jedinstvo kome danas teži Evropska unija i kako niko od njih nije skupljao isključivo lokalnu ili nacionalnu umetnost, već su svi težili širini, do koje se dolazilo porodičnim vezama, odnosno uspostavljanjem snage kraljevina, odnosno carevina koje su postojale na teritoriji Evrope.

К: Prado je svojom bogatom zbirkom i dugom istorijom njenog nastajanja zaista ponos nacije. Ponos nacije je svakako i Galerija Matice srpske nastala u sasvim drugačijim prilikama i na drugačiji način. Koje su sličnosti, a koje razlike, i u čemu se zapravo ogleda značaj i koja je misija ovakvih institucija?

Prado jeste ponos nacije Španije, i predstavlja centralnu tačku njihove kulture. Španci su na nju izuzetno ponosni, čak i oni koji nikada nisu ušli u Prado, ali je ipak deo njihovog identiteta. Veze između nas i Prada mogu se prepoznati najpre u tome što mi kroz prikupljanje, prezentovanje i uopšte komunikaciju koju vršimo sa publikom kroz izložbeno-izdavačku delatnost, zapravo koristimo likovnu umetnost da govorimo o nacionalnom identitetu, čak i kada je on, kao u slučaju Prada, mnogo više od nacionalnog. 

Naša kolekcija bazirana je na nacionalnoj likovnoj umetnosti, i stoga nemamo takva remek dela evropskog stvaralaštva, ali na isti način koristimo umetnost da ispričamo priču o identitetu srpskog naroda, o vezama sa drugim državama i kulturama, i upravo kroz ovakav tip projekata, gde povlačimo paralele sa drugim evropskim državama, težimo istom cilju. 

Spajaju nas visoki muzejski standardi, savremeni pristup i svest da se muzej menja i da se prilagođava vremenu u kome deluje. U tom smislu je Prado uzorna ustanova, ne samo zato što baštini izuzetu kolekciju, već se kontinuirano bavi njenom prezentacijom, ima razvijene edukativne programe za decu, marginalizovane grupe, stalno unose izmene u svoju postavku, komunicira sa publikom na različite načine, kroz nove medije i tehnologije. 

Primer muzeja koji ima remek dela i nije sebi dopustio da bude pun sebe i ne radi ništa zbog toga, već ustanova koja je svesna da treba da funkcioniše u skladu sa vremenom i samim tim čuva poziciju – da bude ponos nacije i mesto koje svako ko dođe u Madrid obavezno poseti, što je ono čemu i mi težimo. Da budemo prepoznatljivo mesto srpske kulture, na koje poželi da dođe svaki stranac koji poseti Srbiju i Novi Sad, gde kroz odabir umetničkih dela, tema, načina interpretacije, dolazimo do toga da publici objasnimo koja je pozicija srpske kulture u evropskom kontekstu.

К: Koja je pozicija naše umetnosti?

Svako ko prati naš rad zna da smo imali izložbe „Inspirisani Italijom“ gde smo uočavali veze između naše i italijanske kulture. Prošle godine smo imali izložbu „Inspirisani Francuskom“ gde smo pokazali kako je francuska kultura i Pariz kao centar umetnosti 20. veka uticao na razvoj srpske moderne umetnosti. Imali smo izložbu „Gustav Klimt i Paja Jovanović“ gde smo takođe pokušali da ukažemo na slične veze. 

Čini nam se da pored toga što se bavimo pre svega prikupljanjem, čuvanjem, proučavanjem, zaštitom, prezentacijom naše nacionalne umetnosti, naša je obaveza da stalno repozicioniramo mesto naše kulture u širem evropskom kontekstu i ukažemo da, pored toga što nismo zemlja Evropske unije, u umetničkom smislu pripadamo toj teritoriji.      

К: Trgovi su oduvek bili mesta društvenih zbivanja. Trg galerija, na kojem se nalaze tri najreprezentativnije galerije Novog Sada koje daleko prevazilaze lokalni značaj nalaze se na njemu. Upravo je izložba „Prado na otvorenom“ na otvorenom dobar primer definicije Trga kao jednog izuzetnog interaktivnog društveno-kulturnog prostora. Šta ovakve izložbe koje izlaze van prostora galerije znače i šta je potrebno da Trg galerija postane ovakav prostor u punom kapacitetu?

Suština ove izložbe je u tome, da približi umetnost publici i da publika koja nije imala priliku da vidi ta dela u originalu, dobije mogućnost da ih sagleda, jer su printovi rađeni jedan prema jedan.  Čak i kada su slike mnogo veće, kada su ovde samo njihovi segmenti, možete da shvatite suštinu, monumentalnost, jačinu, ideju tih slika. Ta vrsta demokratizacije umetnosti, gde ona izlazi iz elitnih prostora na ulicu i približava se publici jeste jako važna. 

Nama se učinilo da je to dobra poruka za ono što pokušavamo sada već duže od decenije, a to je da ukažemo koliko je Trg galerija jedinstveno i posebno mesto u našem gradu i da u ovoj sveopštoj transformaciji treba da dobije sasvim drugačiju namenu i da bude park umesto parkinga. 

Zbog toga smo počeli da iznosimo skulpture ispred Galerije, i da ih postavljamo u park ispred, sa idejom da pokažemo da to jeste prostor koji može da bude zelena i umetnička oaza Novog Sada, divno mesto za predah svih onih koji u Novi Sad dođu. Nekoliko puta smo pokretali ideju da se preostali deo koji nije zelena površina, već parking, izmesti, da se na njemu napravi infrastruktura koja bi omogućavala održavanje različitih kulturnih dešavanja, kao što su koncerti, predstave, bioskop na otvorenom, na kome bi mogle da se dešavaju razne tradicionalne novosadske manifestacije, od Zmajevih dečijih igara, NOMUS-a, i niza drugih dešavanja na otvorenom prostoru.

Na sebe smo preuzeli obavezu da formiramo kolekciju skulptura koje bi mogle da budu deo tog parka, otvorenog prostora za savremenu skulpturu, sa mogućnošću gostovanja dela iz neke druge ustanove ili države. Na taj način da stvorimo jedinstveni umetnički prostor u centru grada, u zelenom okruženju, koji bi bio u skladu sa imenom Trga galerija, na kome se nalaze tri galerije i gde zapravo umetnost živi u Novom Sadu. 

Učinilo nam se da je ovo prava izložba za Trg galerija, drago nam je što se to Novosađanima dopalo, što su čak i oni koji nisu naša publika, ipak zastali. Moj trener kaže da svaki dan kada šeta psa, pogleda neko drugo delo. 

To pokazuje da ideja zaista živi i da to nije samo pitanje printa, zato što ne može da se donese original, već je pitanje izlaska muzeja u javni prostor, komunikacija na drugačiji način, opuštenost i otvorenost koja će veliki broj publike podstaći da uđe prvo u Galeriju Matice srpske, a zatim, ako ima priliku, u bilo koji drugi evropski muzej, kao što je Prado.

Tome težimo u budućnosti, cilj nam je da zaista Trg galerija transformišemo u Park skulptura, sa modernim multimedijalnim centrom u službi svih građana i manifestacija koje se dešavaju u našem gradu, čineći prepoznatljivu tačku kulturnog pulsa Novog Sada.