Ova postavka predstaviće preko stotinu plakata iz kolekciije muzeja a proistekla je iz monografije kustosa Vladimira Mitrovića „Novosadski kulturni plakat / Pojave, autori, dela’’.
Od početka osamdesetih godina muzej je započeo prikupljanje plakata novosadskih umetnika a zbirka je značajno obogaćena posle izložbe „Štamparija Stojkov – 30 godina rada” (1993).
Kolekcija plakata je potom popunjavana donacijama samih umetnika – Branislava Dobanovačkog, Boška Ševe, Dragana Višekrune, Radula Boškovića, Ferenca Barata, Vase Krčmara i Nade Đurović Nedeljković i drugih – tako da danas broji preko hiljadu plakatskih ostvarenja i predstavlja jednu od najznačajnijih zbirki autorskih plakata u zemlji.
Novosadski kulturni plakat, sa autorima i njihovim plakatskim ostvarenjima, sasvim je posebna pojava unutar širokog spektra savremenog umetničkog i dizajnerskog stvaralaštva a vezan je prvenstveno za pozorišne predstave i likovne manifestacije kao i za najavne plakate, izložbi, salona, festival, akcija i projekata.
Njegova pojava se okvirno može locirati na početak sedamdesetih godina, kada su nastale i prve generacije školovanih vojvođanskih grafičkih dizajnera.
Kao svojevsni vrhunac se pak može smatrati čitave osma i deveta decenija proteklog veka, neka vrsta zlatnog doba ne samo novosadskog i srpskog već i jugoslovenskog grafičkog dizajna i svih njenih većih centara.
Većina autora novosadske (škole) kulturnog plakata je nastavila svoju aktivnost i tokom prvih decenija novog milenijuma dok se u međuvremenu pojavljuju nove generacije grafičkih dizajnera školovanih na novosadskoj Akademiji umetnosti, gde su neki od profesora bili i ključni akteri uspona plakatske umetnosti u domaćoj sredini.
Plakat se poslednjih godina, prirodno, vratio svojoj umetničkoj biti.
Kao poseban predmet još uvek se predaju u srednjim i višim školama dizajna, kao i na akademijama.
Postoje redovne manifestacije na kojim se prezentuju nova ostvarenja u oblasti plakata, Bijanalne izložbe FORMA Udruženja likovnim umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), Trijanalne izložbe pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja pri Sterijinom pozorju, Bijanale studentskog plakata – kao i povremene kolektivne i samostale izložbe umetnika plakata.
Sve to govori da plakat kao da ipak nije zaboravljen i zanemaren, nastavljajući tako svoje trajanje više od veka i po, kao jedna od još uvek najprestižnijih vidova grafičke umetnosti.
Izložba će trajati do 26. aprila.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.