Na izložbi, čiji autor je kustos istoričar umetnosti Dejan Vorgić, biće predstavljeno 33 plakata ovog renomiranog dizajnera, od kojih su 31 u vlasništvu Narodnog muzeja Zrenjanin, jedan iz fonda Muzeja primenjene umetnosti (Beograd), dok se jedan čuva u privatnom vlasništvu.
Dizajnirani su u vremenskom periodu dugom pedeset godina.
Najstariji plakat potiče iz 1967, dok je najmlađi iz 2017. godine.
Među plakatima ističu se i oni rađeni za naručioce sa ovih prostora, kao što su plakat za 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu i plakat za sopstvenu izložbu „Crtanje je mišljenje” koju je Milton Glejzer imao u Beogradu 2010. godine.
Plakati su u Zbirku primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin stigli 2023. godine posredstvom svetski priznatog grafičkog dizajnera, ilustratora i strip crtača Mirka Ilića iz Njujorka, koji je te godine posetio zrenjaninski muzej i održao predavanje pod nazivom „Dizajn aktivizam”.
Milton Glejzer (1929 –2020) bio je jedan od najuticajnijih i najznačajnijih američkih grafičkih dizajnera i ilustratora.
Njegov opus se kreće od logotipa do kompletnih grafičkih i dekorativnih programa za restorane u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku.
Tokom svoje duge karijere dizajnirao je i ilustrovao više od 500 plakata za klijente u oblastima izdavaštva, muzike, pozorišta, filma, institucionalnog i građanskog preduzetništva, kao i onih za komercijalne proizvode i usluge.
Tokom kreativnog rada, Milton se u velikoj meri oslanjao na umetnike iz prošlosti kako bi stvorio sopstveni stil koji se sastojao od razigranih, psihodeličnih crteža sa kontrolisanim eksplozijama boja, siluetama i smelim geometrijskim konturama.
Njegova najznačajnija dizajnerska rešenja uključuju logotipe Volim Njujork (I ❤ NY), Di-Si komiks (DC Comics), i poster za Najveće hitove Boba Dilana (1966), koji je odštampan u šest miliona primeraka.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.