Pre nego što muzejski predmeti ugledaju svetlost izložbenih prostorija, bivaju posmatrani pronicljivim očima konzervatora i restauratora.
U tom procesu, iza vrata radionica i ateljea, oni otkrivaju šta se sve odvijalo u životu jednog predmeta na nivou materijala.
Kroz pažljivo postavljena zamišljena pitanja, iščitavaju tragove pojedinih procesa i stanja, koja ih dalje vode ka različitim pristupima.
Razumevajući prethodni život predmeta, konzervatori im vraćaju „stari sjaj“, štiteći ih i čuvajući za budućnost.
Raznolikost materijala Poklon-zbirke Dragiše Brašovana za konzervatore Galerije Matice srpske predstavljala je poseban izazov i zahtevala različite konzervatorsko-restauratorske procese, u kojima su učestvovali i saradnici Galerije.
Čišćenje, rekonstrukcija nedostajućih delova, retuš, nanošenje zaštitnih slojeva i priprema predmeta za izlaganje, samo su neki od njih.
Pored rada na samim predmetima, posetioci će biti u prilici da saznaju i nešto više o značaju digitalne rekonstrukcije za očuvanje nasleđa.
Projekcija digitalne rekonstrukcije jednog dela enterijera porodične kuće Brašovana čini sastavni deo izložbe i važan doprinos budućim rekonstrukcijama.
Nastala fotogrametrijskim snimanjem i modelovanjem, uz pomoć osnove objekta, fotografija i predmeta, uvodi posetioca u svet u kom su se prvobitno nalazili eksponati predstavljeni u prostorijama Galerije.
Na izlaganju publici će biti predstavljen obiman rad na Poklon-zbirci propraćen vizuelnim materijalom koji dokumentuje njegove različite faze.
Govoriće konzervatori Galerije Matice srpske msr Snežana Mijić i msr Uroš Mirić i saradnici Željka Despotović, stručni saradnik Akademije umetnosti u Novom Sadu i David Savić, restaurator stilskog nameštaja.
Događaj počinje u 19 časova.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.