Velika izložba tokom oktobra u Distriktu – „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023“

Postavku je priredila novosadska Galerija Bel Art u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – evropska prestonica kulture. 

Prema konceptu autora izložbe likovnog kritičara Save Stepanova, ova postavka je zamišljena kao jedan mogući pogled na najznačajnija zbivanja i umetničke ličnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih sto godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas. 

Izložba je podeljena na pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom, ali i likovno-umetničkim specifičnostima i biće predstavljena u šest zasebnih prostora u okviru Diskrikta. 

Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina prošlog veka i pojave zenitizma, kao našeg autentičnog doprinosa internacionalnoj avangardi, te razvoj modernog srpskog slikarstva  do početka Drugog svetskog rata – od kratkotrajnog ali značajnog kubizma kojim je u našem slikarstvu uneta drastična promena shvatanja slike i njenog bića, do ekspresionizma između dva rata. 

U tom segmentu izložbe se prezentuju dela velikana naše umetnosti – Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Stojana Aralice, Milene Pavlović Barili, Ivana Tabakovića i drugih. 

Posleratna previranja u srpskoj umetnosti, od 1945. do kraja 60-tih, biće predstavljena kroz dela nove generacije umetnika koja će ustanoviti “estetski modernizam” i uvesti srpsku i jugoslovensku umetnost u evropske umetničke tendencije, kao što su članovi “Zadarske grupe” – Mića Popović, Petar Omčikus, Bata Mihajlović, Kosa Bokšan i dr, članovi “Decembarske grupe” – Lazar Vozarević, Zoran Petrović, Miloš Bajić, Miodrag B. Protić, Stojan Ćelić i drugi, kao i Boško Petrović. 

Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora – Olga Jevrić, Ana Bešlić, Olga Jančić, Jovan Soldatović, Nandor Glid. 

Potom se javljaju zagovornici enformela – Filo Filipović, Mića Popović, Vera Božičković, Šilja Todorović, Branko Protić, Ač, Bogdanka Poznanović, a zatim i nekoliko zagovornika stavova “novih tendencija”, posle enformela,kao što su Mira Brtka, Milena Čubraković, Aleksandar Tomašević, Damnjan i dr. 

Još tokom ranih šezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti se pojavljuju pokreti  obnove slike i nove figuracije započete idejama grupe Medijala – Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić i dr, transformisana u pop-artističke stavove Dušana Otaševića. 

Nova figurativna umetnost je potom bila izuzetno prihvaćena od tada mladih umetnika poput Milana Blanuše, Dragana Mojovića, Aleksandra Cvetkovića i drugih. 

Veliki rez u našoj umetnosti je napravljen krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nastupaju akteri tzv. “nove umetničke prakse” i konceptualne umetnosti a na izložbi će biti zastupeljena dela čuvene beogradske grupe umetnika u kojoj su bili Marina Abramović, Raša Teodosijević, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović i Gergelj Urkom i članova subotičko-novosadske grupe Bosch+Bosch – Sombati Balint, Slavko Matković, Atila Černik, Laslo Salma, Laslo Kerekeš i Katalin Ladik, ali i Bogdanke Poznanović i članove novosadskih Grupa KOD – Slavko Bogdanović, Miroslav Radojčić, Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Peđa Vranješević, te grupe E KOD (Kopicl). 

Postmodernistička umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret “nove slike” sa neoekspresionističkim slikarstvom koje predvode “preobraćeni” konceptualista Laslo Kerekeš, te Mileta Prodanović, Destil Marković, grupa Alter imago i vajar Mrđan Bajić. 

U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dešavaju se aktivistički pokreti, obavljaju se modernistički principi naročito izraženi u “novoj skulpturi” – posebnu figuru u ovom pokretu predstavlja Zvonimir Santrač sa svojim monumentalnim instalacijama.

Poslednji segment izložbe posvećen je umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom društvu dolazi do tranzicijskih promena. 

Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti – od klasičnih ka novim tehnološkim medijima istražuju se nove umetničke mogućnosti digitalne, tehnološke i ekranske slike.

Tokom trajanja izložbe, do 28. oktobra, pored vođenja kroz postavku održavaće se i niz prezentacija, razgovora, projekcija i drugih programa posvećenih srpskoj umetnosti dvadesetog i početka ovog veka.

Nakon svečanog otvaranja u 19 časova, međunarodno afirmisan umetnik  Balint Sombati će izvesti performans Na liniji a biće prikazan video rad novosadskog umetnika Dragana Vojvodića Distorzija organizma.