Ovaj naučni skup organizuje se povodom četiri decenije mlade srpske proze i okupiće značajne izučavaoce postmoderne književnosti i ovog književnog fenomena, kao i pisce – nekadašnje mladoprozaiste.
”Činjenica je da su mladoprozaisti imali značajno mesto u genezi srpske postmoderne književnosti, a njihovi uticaji vidljivi su i u stvaralaštvu mlađih generacija i savremenih pisaca, stoga su za nauku o književnosti od velike važnosti njihova revalorizacija i recepcija u 21. veku”, navodi se u pozivu KUlturnog centra Vojvodine ”Miloš Crnjanski”.
Skup će biti održan u prostorijama Digitalnog omladinskog centra, Vojvode Putnika 1, gde će govoriti profesori i doktori književnih nauka, kao i istraživači iz Srbije i inostranstva:
iz Beograda dolaze prof. dr Dobrivoje Stanojević, prof. dr Tatjana Rosić, dr Tanja Tomazin, msr Jovana Josipović, iz Novog Sada govoriće prof. dr Vladislava Gordić Petković , msr Snežana Savkić, doc. dr Miloš Jocić, msr Marina Avramović, mr Dragana Bošković, msr Jovana Todorović, msr Sara Matin i Maja Rogač Stančević iz Sremskih Karlovaca.
Među gostima iz regiona su sagovornice, doc. dr Dubravka Bogutovac iz Zagreba i dr Mirjana Terić iz Nikšića, a iz Ukrajine dolazi prof. dr Ala Tatarenko.
Na srpskoj književnoj sceni osamdesetih godina prošlog veka pojavila se grupa autora poetički suprotstavljena „stvarnosnoj prozi” i u traganju za inventivnijim strategijama pisanja ponajviše orijentisana ka eksperimentu sa formom.
Zbog izražene i sveprisutne „semantizacije forme”, D. Stanojević je ovu stilsku formaciju imenovao kao „formizam”, a u književnoj kritici uglavnom nailazimo na termin „mlada srpska proza”.
„Mladoprozaisti” su već svojim prvim tekstovima privukli pažnju književne kritike i otvorili polemički dijalog o statusu i vrednosnim determinantama date poetičke orijentacije.
Književna scena osamdesetih predstavljala je uzbudljivo „polemičko polje” u kontekstu koegzistencije i preplitaja dve poetički suprotstavljene struje, a kao glavni predstavnici ovi poetičke orijentacije izdvojili su se S. Basara, S. Damjanov, Đ. Pisarev, R. Petković, V. Pištalo, N. Mitrović, M. Pajić…
Научни зборник
”Биће то значајан научно-културни дијалог у циљу дефинисања статуса и утицаја младе српске прозе на развој постмодерне, али савремене српске прозе. Будући да ће на скупу учествовати и критичари/научници средње и млађе генерације, један од циљева овог скупа је издавање научног зборника (ур. Снежана Савкић/Милош Јоцић) у којем ће различити аспекти ове прозе бити научно осветљени и дефинисани, али ће у њему бити предочени и рецепцијски путеви младе прозе који су живи и свеприсутни и у садашњем тренутку”, истичу организатори.
Organizacioni odbor čine dr Bojan Jović i msr Snežana Savkić sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i doc. dr Miloš Jocić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.