„Jugo logo“: Podsetnik na državu koja više ne postoji

Osnovno polazište celog projekta „Jugo logo“ leži u činjenici da se većina grafičkih simbola u ovoj arhivi, nastalih pre više od pola veka, smatra izuzetno kvalitetnim rešenjima i po savremenim standardima.

No, ova izložba nije samo prikaz dostignuća grafičkog dizajna u nekadašnjoj državi, već i svedočanstvo o društvenom poretku i uništenoj privredi bivše Jugoslavije.

Neki od ovih znakova su i dalje aktuelni, dok dobar deo njih pripada ugašenim preduzećima, firmama, organizacijama.

Vođen idejom da prikupi i sačuva što više znakova grafičke identifikacije koji su Made in Yugoslavia, ali i da podseti na neke od pionira zanata, čiji doprinos svakako ne sme pasti u zaborav, grafički dizajner Ognjen Ranković pokrenuo je inicijativu 2019. godine.

„U okviru prve faze istraživanja, koje je pretočeno u knjigu, prikupljeno je 460 znakova. Ti znakovi su činili originalnu postavku koja je predstavljena u Zagrebu pre dve godine. U međuvremenu je arhiva dopunjena sa 170 crno-belih znakova, koji su se našli u novoj knjizi“, ističe Ranković za Kulture.rs.

Ova arhiva, koju trenutno čini ukupno 630 znakova sa propratnim informacijama o njihovim autorima, i godinama nastanka, i dalje raste.

„Volim da sakupljam stvari, kolekcionar sam. Sa druge strane, šteta je da ovako kvalitetni autori i radovi padnu uzaborav. Nažalost, veoma je teško doći do informacija o dizajnerima. Prikupljajući informacije, stekao sam utisak da u Sloveniji mnogo brižljivije čuvaju svoje nasleđe i arhive nego kod nas, gde je to dosta zapostavljeno“, dodaje.

Šta odlikuje ove znakove?

Mada su nastali u periodu od 1945. do 1991. godine, mnogi od ovih znakova su i dalje aktuelni, i predstavljaju pravi primer vanvremenskog dizajna, dok je jedan broj njih i u duhu svog vremena.

„Tu je reč o modernizmu u periodu od početka pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Mogu reći da se naš modernizam ipak karakterno razlikuje, od nekog drugog modernizma, npr. švajcarskog modernističkog dizajna. Često su upotrebljavane organske forme, kao što su motivi životinja, što je jedan od naših ličnih pečata u grafičkoj identifikaciji”.

Posebno mesto u postavci zauzimaju imena tri važna dizajnera  – Miloš Ćirić, Ivan Dvoršak i Milan Vulpe.

Miloš Ćirić je vizuelni umetnik iz Beograda čije su oblasti interesovanja bile slobodna grafika, grafička identifikacija, pismo, oglašavanje, grafika knjige, grafička animacija, prostorna grafika i heraldika.

Diplomirao je i magistrirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, osnivač i profesor predmeta Grafičke komunikacije.

Autor izuzetno obimnog dela – projektovao je više od hiljadu zaštitnih znakova, desetak gradskh grbova i drugih radova iz oblasti grafičkog dizajna, a vrhunac njegovog istraživanja je petotomni hronološki leksikon vizuelnih simbola sa tla Balkana „Letopis simbola“, sa 10 hiljada ilustrovanih simbola.

Ivan Dvoršak, jedan od najistaknutijih jugolovenskih fotografa, rodom iz Maribora, i uspešan grafički dizajner.

Osmislio je brojne korporatvne vizuelne identitete i logotipe za različite institucije i često je nagrađivan za svoja vizuelna rešenja, a njegov rad na polju grafičkog dizajna često je uključivao fotografiju.

Milan Vulpe je slikar i jedan od začetnika grafičkog dizajna u Hrvatskoj.

Bio angažovan kao saradnik zagrebačkih oglašivačkih agencija, oblikovao vinjete, znakove, ambalažu, oglase, plakate i prospekte za niz zagrebačkih preduzeća, kulturne institucije i manifestacije, a bavio se i opremom knjiga i časopisa, te oblikovanjem izložbenih prezentacija.

 „Oni svakako nisu jedini koji su bili uticajni. Miloš Ćirić mi je važan na ličnom planu, jer sam zahvaljujući njegovoj knjizi „Grafička identifikacija od 1961 – 1981.” pokrenuo ovoj projekat. On je bitan i iz mnogo drugih razloga, dao je veliki doprinos u arhiviranju heraldike Balkana, autor je velikog broja važnih knjiga. Dvoršak je jedan od uticajnijih jugoslovenskih fotografa koji je takođe zašao u sferu dizajna gde je ostavio veliki trag. Najviše je stvarao lokalno, u Mariboru. Vulpe je bio jedan od pionira advertajzinga, total brendiranja i total dizajna. Dosta je radio in house u velikim farmaceutskim, turističkim i građevinskim firmama i oblikovao je identitete koje i danas prepoznajemo”, dodaje Ranković.

Ovo su reči Miloša Ćirića iz knjige „Grafička identifikacija 1961 – 1981.“, koje govore o tome kako nastaje znak i šta čini dobar logo.

Nadovezujući se na ovaj citat, autor izložbe „Jugo logo“ iznosi svoj utisak da se tom zanatu nekada pristupalo temeljnije:

„Čini mi se da su tada pristupali mnogo temeljnije svom zanatu. Trudili su se da naprave nešto što će biti vanvremenski dizajn, nisu pratili trendove. Pola veka kasnije znakovi koji su prikazani i dalje su aktuelni i imaju efekat. Trudili su se oko konstrukcije znaka, da može dobro da se primeni i koristi na različitim mestima, uzimajući o obzir različite faktore“.

Za sledeće generacije

Izložba je do sada gostovala u Zagrebu, Puli, Bitolju, Skoplju, Bihaću, Sarajevu, Prijedoru, Herceg Novom, a segmenti su prikazani u Beogradu i Nišu.

Postavka će uskoro biti predstavljena u Rijeci i Dubrovniku.

„Upravo zahvaljujući studentima, cela arhiva je prikazana u Srbiji. Do sada, gde god da je gostovala, izazvala je pozitivne utiske. Publika je šarolika, od mlađih generacija koje otkrivaju taj period naše istorije, do starijih ljudi koji su radili u tim firmama i sećaju se tog vremena“, naglašava Ranković.

Mnogi ovi znakovi otišli su u prošlost, zajedno sa nekadašnjom državom.

„Nažalost, tako je. Trudim se da bar sakupimo fragmente i da gledamo šta je bilo dobro i šta dobro možemo da izvučemo i naučimo. Držim se svog opredeljenja i želim da ostavim trag za sledeće generacije, kako ne bi morale da kopaju iz pepela i kreću iz minusa, već da barem nešto imaju na raspolaganju“, zaključuje autor izložbe Ognjen Ranković.