Иста епоха, четири уметничка гласа: „Калеидоскоп“ у Галерији Матице српске

Ова поставка преплиће радове четворице уметника исте генерације, који су деловали у истом културном и временском контексту, а ипак развили изразито индивидуалне уметничке поетике. 

Милан Соларов (1933–2019), Младен Маринков (1947–2023), Ратомир Кулић (1948) и Драгомир Угрен (1951) били су повезани не само генерацијски, већ и професионално и пријатељски. 

Делили су искуства рада у музејским институцијама Новог Сада, а свако од њих је, као дародавац, оставио значајан траг у фонду Галерије Матице српске.

Радови из њихових поклон-збирки на изложби се симболички сусрећу у простору Галерије „Златно око“, коју је дуги низ година водио њихов заједнички пријатељ и дародавац ГМС Сава Степанов. 

На тај начин, изложба не само да повезује уметничке опусе, већ и реконструише мрежу личних, професионалних и културних односа који су обликовали уметничку сцену.

Калеидоскопски принцип примењен је и у самом ауторском приступу изложби: четворо стручњака Галерије, др Данило Вуксановић, мср Мирјана Брмбота, Лука Кулић и мср Горан Вујков, преузели су по једног уметника, обликујући избор дела и интерпретације из перспективе историчара уметности, уметника и филозофа. 

Тако је креирана сложена изложбена целина која истовремено преиспитује и повезује различите уметничке поетике.

Изложба представља својеврсну ревизију четири уметничка опуса, у дијалогу са актуелном сталном поставком Галерије, РЕвизија колекције ГМС. 

У том процесу, пажња је усмерена како на оно што уметнике повезује у животном и културном контексту, тако и на оно што их раздваја у уметничком изразу.

Милан Соларов (1933–2019) био је историчар и теоретичар уметности, сликар и педагог, као и управник Галерије Матице српске, где је допринео модернизацији музејске праксе. 

Његови цртежи, окупљени у циклусима Грифонажи и Линије континуитета међуратних скулпторских поетика, представљају две различите али повезане линије истраживања – од спонтаног геста и процеса настајања форме до промишљања њеног историјског трајања.

Његова бројна дела Галерији Матице српске даровала је породица 2022. године чиме је формирана поклон збирка.

Младен Маринков (1947–2023) био је вајар и професор на Академији уметности у Новом Саду, као и директор Галерије ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића. 

Његово стваралаштво обележено је снажним симболичким и архетипским изразом, а скулптуре, изведене у бронзи, месингу и теракоти, крећу се од препознатљивих шајколиких форми и митолошких облика до апстрахованих структура, при чему подједнако снажно делују у камерним и монументалним форматима

Поклоном својих дела Галерији Матице српске 2022. године, Маринков је заокружио свој стваралачки пут, остављајући трајан траг у њеној збирци и савременој српској скулптури.

Ратомир Кулић (1948) је историчар уметности, конзерватор и уметник, који је током вишедеценијске каријере био и дугогодишњи кустос и конзерватор у Галерији Матице српске. 

У оквиру пројекта Вербумпрограм, који је од средине седамдесетих развијао са Владимиром Матионијем, Кулић је испитивао језик као уметнички медиј, повезујући поезију, теорију и визуелне структуре. 

Своја дела Кулић је даровао установи у којој је провео целу професионалну каријеру 2024. године.

Драгомир Угрен (1951) је уметник, дугогодишњи кустос и некадашњи директор Музеја савремене уметности Војводине.

Угренова дела, често постављена као просторне целине или зидне инсталације, настају у дијалогу са савременом уметношћу и теже да кроз редуковану форму и снажно оптичко дејство подстакну лично и искуствено читање уметничког дела. 

Драгомир Угрен је Галерији Матице српске даровао поклон збирку 2025. године.

Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 сати у виду ауторских вођења и разговора са уметницима и стручних тумачења викендом у 13 и 17 сати. 

Такође, изложбу ће пратити и програм за децу и тинејџере у виду креативних и ликовних радионица суботом у два термина.