Već 39 godina, Kopelija nije bila na repertoaru SNP-a, a do sada je postavljena tri puta – 1954, 1966. i 1984, i sada ponovo, 2023. godine.
”Od ove predstave očekujemo mnogo, jer dugo nismo imali premijeru na baletskoj sceni”, poručio je upravnik SNP-a Zoran Đerić.
”Verujem da će ovo biti, ne samo klasično baletsko delo na našem repertoaru, već mnogo više od toga”, dodao je.
Ovaj balet je priča o lepoti lutke Kopelije, mudrosti devojke Svanilde i naivnosti njenog verenika Franca koji, jureći za fikcijom, zanemaruje prave vrednosti života, ali i o zanosu starog naučnika Kopelijusa što ljubomorno čuva čudesne izume u radionici.
Od praizvedbe 1870. u Parizu ovaj komični balet prati lagana muzika Lea Deliba.
”Ovo je predstava koja će imati divan put, jer naša publika voli takve predstave, gde će umetnici imati priliku da pokažu svoje umeće, budući da ima puno pantomime, glume, koreografije. Predstava je koregrafski veoma zahtevna, a imamo i pojačanje, tri igrača iz Budimpešte”, istakao je Toni Ranđelović, direktor Baleta SNP-a.
Koreograf i reditelj je Đula Harangozo mlađi, koji je predstavu postavio prema koreografiji i režiji Đule Harangoza starijeg, odnosno njegovog oca, koji je balet adaptirao 1951. i 1952. godine, kaže da to predstavlja osnovu predstave koje će biti izvedena SNP-u.
”Svaka trupa ima svoje slabosti, ali i snagu, što moramo uzeti u obzir kada radimo koreografiju. Jedan od glavnih zadataka bio je da zahtevnu koreografiju prilagodim mogućnostima plesnog ansambla. Moj otac, koji je svojevremeno bio jedan od najvećih koreografa, sačinio je niz koraka koji su jako teški za savladavanje, dok su istovremeno veoma spektakularni. Mogu vam reći da su članovi ansambla sve ove poteškoće izuzetno dobro savladali”, ističe.
Prema njegovim rečima, predstava ima dve značajne stvari – libreto, koji nije uobičajen za balet, ali je primaran za publiku.
”Mogu ga pratiti i ljudi koji nisu vični baletu i praćenju onoga što balet želi da kaže – vesela, lepa pozorišna predstava, u kojoj mogu uživati svi ljudi koji su ljubitelji pozorišta i koji ga rado posećuju”, objašnjava i dodaje:
”Druga značajna stvar je edukativna uloga – dete koje pogleda ovu predstavu, verujem da će ga se sećati do kraja života i postati redovan gost pozorišta”.
Dirigent Đorđe Pavlović poručio je da je balet Kopelija ”praznik mladosti i entuzijazma”, te da je ”sve posvećeno onim osobinama koje ukrašavaju mladog čoveka koje su u ovom kontekstu korigovane mistikom lika doktora Kopelijusa”.
”To sve spada u bajkovitu priču odrastanja mladih ljudi”, kaže dirigent.
”Idealan način za mlade ljude da steknu svoj prvi kontakt sa baletom, sa scenom i pozorištem”.
Dodaje da je orkestracija Lea Deliba primerena bojenju likova, osobina i situacija koje se dešavaju na sceni – francuski je lepršava, puna nijansi i brzih promena.
”Iza svega što izgleda lagano, lepo i lepršavo nije nimalo lako, jer iza stoji rad koji je posvećen dostizanju lepote i lepršavosti, što zahteva, pored baleta koji mora da pokaže virtuoznost u svojim igračkim zadacima, ima veliki zadatak i da pantomimom, glumom i pokretom dočara sve ono što se dešava”, zaključuje.
U pripremi Kopelije učestovali su i scenografkinja Olga Đurđević, kostimografkinja Mirjana Stojanović Maurič i asistenti koreografa Blanka Fajt i Levente Bajari iz Mađarske.
U solističkim ulogama nastupaju Rajna Remović, Andrej Kolčeriju, Samjuel Bišop, Aleksandar Bečvardi, Irena Mesaroš, Ranko Lazić, Jana Čerepanova, Ivan Đerković, Verica Kozarev Klarić, Rafael de Mora Rodriges, Marko Dubovac, Vesna Bišop, Marko Ivan.
Učestvuju prvaci, solisti i ansambl Baleta i Orkestar Opere SNP-a.
Premijera, koja je zakazana za petak, 29. septembar, počinje u 19 časova.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.