Početak 21. veka doneo je nove naučne pristupe u istraživanju istorije estetike i dizajna predmeta od porcelana.
Veliki podsticaj u proučavanju i u valorizaciji tog dela evropske baštine daju radovi utemeljeni u multidisciplinarnom pristupu koji sagledavaju ovu vrstu nasleđa kroz prizmu društvenih, intelektualnih i umetničkih kretanja, ali i u kontekstu globalne cirkulacije naučnih dostignuća.
Oslanjajući se na dosadašnja istraživanja na polju istorije estetike i istorije nauke, cilj predavanja predstavlja ujedno i pokušaj da se na nov način interpretiraju dela od izuzetnog značaja nastala u velikim evropskim manufakturama porcelana u doba prosvetiteljstva.
Biljana Crvenković će govoriti o ostvarenjima primenjene umetnosti u porcelanu koja su nastala pod direktnim uticajem prvih sistematizovanih prirodnjačkih studija tokom 18. veka.
Primeri koji će biti analizirani predstavljaju razvoj dekoracije porcelana sa motivima prirodnjačkih enciklopedija.
Kao naučne discipline koje su zasnovane na opservaciji i klasifikaciji botanika, ornitologija i zoologija su se od samih začetaka oslanjale na vizuelne prikaze.
Šta je bio neposredni povod i inspiracija za pojavu enciklopedija na porcelanu i koja je njihova funkcija u vreme prosvetiteljstva neka su od pitanja na koja će se odgovoriti na predavanju.
Biljana Crvenković, viša kustoskinja Zbirke keramike, stakla i porcelana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu
Svoj profesionalni rad posvetila je istraživanju, zaštiti, izlaganju i publikovanju kulturnih dobara srpske novovekovne umetnosti. Crvenković je u svom radu donela savremen, multidisciplinaran pristup u analizi i izučavanju istorijskih kolekcija predmeta od stakla, porcelana i keramike. Autorka je velike izložbe ”Na staklenom putu: Umetnost stakla i reprezentacija u Srbiji (1850-1950)”, koja je predstavljena 2022. u Muzeju primenjene umetnosti, kao i brojnih stručnih radova iz oblasti istorije umetnosti. Dobitnica je ICOM nagrade Muzejski stručnjak godine.
Događaj počinje u 19 časova.
Publiku i ovog vikenda očekuju stručna tumačenja izložbe u 13 i 17 časova.
pogledajte još
- ”Za Brašovana je najvažnije bilo da njegova zamisao bude realizovana”: Autorka izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana Ivana Janjić za Kulture.rs
- ”Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine”: Kako je nastalo i kako je zaboravljeno jedno od najznačajnijih dela naše međuratne arhitekture
- Pogledajte celokupan program izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.