U pitanju je nešto više od toga – materijalizacija nematerijalnog, ili one dimenzije koju, kao ljudi, sve više gubimo, kako nam kaže autorka ove instalacije Milijana Komad.
Ona se kreiranjem digitalnih sadržaja bavi preko dve decenije, a kao insajder industrije koja nam život prebacuje iz realnog u virtuelnu dimenziju, menjajući iz korena naše živote ocenjuje da, kao ljudi, gubimo meru.
”S obzirom da se time bavim, jako dobro znam bekgraund psihologiju – kako se korisnici manipulišu da bi što više koristili društvene mreže, kako se mladi ljudi i drugi korisnici navlače da bi kupovali nešto, kao i u prosumer-sko digitalno društvo. Nama pomažu kompjuteri, ali nam zatupljuju mozak. Ja pripadam jednoj od starijih generacija koja je koristila knjige, a sada se one više ni ne čitaju. Sve je skraćeno, sve je trošenje vremena osim na TikToku, Instagramu i drugim socijalnim mrežama. Ali to su mreže koje troše vreme – ljudi nisu svesni da je vreme novac, ali i da je život kratak”, navodi Milijana Komad.
Ona kroz svoj rad pokušava da stvori nešto što nije opipljivo.
Kroz art&science radove ona materijalizuje digitalne ideje, kako bi doprinela drugim kreativnim idejama, izuzev komercijalnim, kojima se bavi svakodnevno.
Taj pokret zove se Near-Future Design – koji pokušava da materijalizuje emocije, odnosno nematerijalne stvari.
”Ovo srce je groteskno preuveličavanje nečega što iščezava. Kako idemo u korak sa globalizacijom, počinjemo da gubimo ono što je bitno – emocije, ljubav. Ljudi se prikazuju kao meso i gubi se duhovnost, emocije, pravi odnosi, postali smo jako površni. Kroz jedan od ranijih radova, Smart-phone, stupid people imala sam vizuelizaciju toga kako izgleda kada veštačka inteligencija upravlja ljudima. Stavila sam se u položaj lutke, marionete, i napravila sam algoritam koji je pomoću veštačke inteligencije pokretao moje telo kao marionetu, pokazujući kako izgleda današnje društvo – naši telefoni i kompjuteri su vladaoci nama a ne mi njima”, navodi Milijana.
Srce
Ova skulptura je prva toplotna interaktivna skulptura u Srbiji.
U obliku je pravog ljudskog srca, a uz svoje toplotne efekte, zahvaljjući grejaču unutar same skulpture, grejaće srce na temperaturu ljudskog tela kako bi simuliralo pravi organ.
Od čega se sastoji ”Srce”, visine 5 i širine 3 metra?
U njega je ugrađeno 4 kilometra folije, 200 kvadrata vatelina, 800 metara žice i sadrži tonu i 200 kilograma metala.
To je čini najvećom interaktivnom skulpturom u Srbiji.
Silikonska površina imitiraće kožu ljudskog srca.
Jedna od posebnosti koje čine Srce izuzetnim su senzori smešteni u samoj skulpturi, koji omogućavaju da, kada više ljudi dodiruje skulpturu istovremeno, srce jače kuca.
Srce će biti osvetljeno iznutra i spolja, što će stvoriti dodatni vizuelni efekat.
Kucanje skulpture „Srce” je snimak rada srca autorke dr Milijane Komad koji je obrađen digitalno i prilagođen da se menja, očitavanjem senzorima na njoj, što korelira sa brojem posetilaca oko njega i načina na koji ga dodiruju pa će tako i da se menja boja zvuka i njena jačina.
Ideja je da skulptura ima više interaktivnih segmenata, kako audiovizuelnih tako i taktilnih.
Na skulpturi postoje tri vrste senzora: senzori na dodir, senzori koji očitavaju udaljenost i laserski senzori koji detektuju pokret.
Interaktivnost dobijaju posetioci, a srce dobija očitavanja sa senzora na osnovu kojih reaguje softverski, kao jedno pametno srce.
Praznina u srcu
”Žak Bodrijar piše o tome kako ljudi žive živote kroz serije, filmove, ne vode ljubav nego gledaju porno filmove – tu troše vreme umesto da ustanu i žive svoj život. Kroz psihologiju konzumerizma i produkt dizajna, znamo da je sve to namenjeno da bi neko drugi zarađivao novac, a da mi toga nismo svesni, dok naši milisekundi vremena prolaze, gubeći ih gledajući u ekran”, kaže autorka statue za Kulture.rs.
Zato, kako naglašava, život prolazi, a ljudi ga nisu svesni:
”Ne kažem da nije dobro gledati filmove i serije, ali više nemamo meru – gubljenje u refleksijama tuđeg života, dok ga mi ne živimo i nismo svesni do koje je mere. Ulazimo u svet poput onog u filmu Stivena Spilberga Ready Player One koji prikazuje nešto u čega ulazimo – pored predivne prirode, hrane i situacija koje možemo da napravimo sebi u životu, gubimo 15 sati dnevno na TikToku”.
Cela industrija društvenih mreža i zabave danas predstavlja, ističe, ”kulturno-obrazovni program”, koji čovečanstvu nameće nove oblike ponašanja – neprihvatljivo kao prihvatljivo, premeštajući fokus na banalno i animalne porive:
”Ljudi koji igraju igrice, kroz ubijanje ljudi, spuštaju prag tolerancije da, kada ubiju nekoga, imaju emotivni otklon. Tako isto je i sa filmovima. Stvari koje se prezentuju konstantno, ne predstavljaju prezasićenje, već kulturno-obrazovni program. Tako počinje da se, na nesvesnom nivou, to prihvata kao nešto sasvim normalno”.
To novo normalno, prema njenim rečima nam diktira da je ”u redu da nekoga ubiješ, da nešto ukradeš i da se izvučeš svaki put”, te da se to nameće, ”upravo da bi se napravio neki određeni profil ljudi”.
”Trikovi kako bi se i što više potrošilo i kako bi se nametnuli šabloni ponašanja – odjednom svi vole roze boju zbog filma Barbi”.
Trendovi kao uprosečavanje
Upitana da prokomentariše da li su trendovi put ka uprosečavanju, Milijana Komad navodi primer Žaka Bodrijara koji je pisao o paralelama američkog i evropskog društva – dok je američka kultura isfrustrirana evropskom, i obrnuto, danas smo, tvrdi počeli da se izjednačavamo.
”Naročito na nivou obrazovanja i kulture. Kako imam priliku da komuniciram sa mnogo mladih ljudi, žao mi je što je, npr. fond njihovih reči 100, ako je i toliko. Dok svi sede zajedno u krugu, dopisuju se telefonima, umesto da pričaju. A kada treba nešto da kažu i objasne, to je vrlo teško”, navodi primer i dodaje:
”Smart-phone, stupid people ili Spilbergov film, u kojem imaš debele ljude koji ne mogu da mrdaju ni rukama ni nogama, dok roboti sve rade umesto njih – McDonald’s people koji mogu samo rukama mogu da mrdaju i jedu. Idemo ka tome. Zatupljivanju, nekorišćenju mozga, logike, zatupljivanju emocija, fokusiranju na banalne stvari – kako ko izgleda, proste, animalne porive. Ne kažem da ne treba da ih imamo, ali treba na neki način da ih raščlanimo”.
Idemo ka globalnom trendu zatupljivanja jer je, kako kaže, tako lakše.
”I u srednjem veku bilo je zabranjeno učiti latinski jezik kako obični seljaci ne bi čitali i sami tumačili Bibliju. Danas imamo ChatGPT koji razmišlja i logički sklapa umesto nas. Ne znam kako će mladi ljudi da, za deceniju, logički sklapaju obične stvari, da se bave običnim, prostim sklapanjem rečenica i donošenjem logičkih zaključaka”, zaključuje Milijana Komad.
Najveća interaktivna skulptura u Srbiji – „Srce”, autorke dr Milijane Komad biće prikazana novosadskoj publici u Distriktu od 23. septembra od 19.30 časova, u okviru nedelje primenjene umetnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu. Skulpturu će posetioci moći da pogledaju sve do 10. oktobra. Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je slobodan.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.