Predavačica je istoričarka umetnosti i gastroheritolog msr Tamara Ognjević, Artis centar, Beograd.
”Slavski kolač je među pravoslavnim obrednim hlebovima nesumnjivo najveća zvezda. Istovremeno, on je i jedinstveni čuvar memorije, beležničar procesa migracija iz sela u gradove, ratova i buna, industrijske i drugih revolucija, kompleksnih društvenih promena na čelu sa evropeizacijom srpskog društva i emancipacijom žena – od gotovo nevidljive seoske domaćice do samosvesne alfa menadžerke sopstvenog života u digitalizovanom globalnom svetu”, navodi predavačica u pozivu.
Šta je na tom putu „zapamtio“ jedan tradicionalni, obredni hleb?
Kakve je transformacije pretrpeo u smislu forme i značenja?
Da li kao ozbiljan predstavnik gastronomskog nasleđa Srba još uvek „govori istim jezikom“ sa onima na čijoj trpezi čini ključno obeležje Krsne slave, upisane na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta pre gotovo jedne decenije?
Odgovore na ova pitanja kroz kratku priču o dugom putovanju tog izuzetno važnog hleba kroz vreme, prostor i promene, potražite na predavanju u Muzeju Vojvodine.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.