Selektor 71. Sterijinog pozorja Svetislav Goncić ocenio je da izbor predstava zvanične selekcije skup različitih pozorišnih poetika i razmišljanja, kojima je zajednički kvalitet doslednost u načinu iznošenja sopstvenog teatarskog izraza.
U selekciji ovogodišneg Sterijinog pozorja je predstava „Moje pozorište”, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212, Beograd (Srbija).
„Predstava u kojoj reditelj preispituje sebe u pozorištu i u umetnosti zaista je jedinstvena, i po svojoj formi i po temi i pitanjima kojima se bavi. Ovaj samoreflektivni istraživački pristup, kroz suočavanje samog autora sa svojim sećanjima, uspomenama i glumcima na sceni, stvara potpuno novo, moje pozorište”, navodi Goncić.
„Centrala za humor” po tekst Đorđa Kosića, u režiji Olje Đorđević, Narodno pozorište u Beogradu, nastao na osnovu dokumentarne građe, bavi se stvarnim događajima i ličnostima u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata.
Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu Jovan Tanić i Aleksandar Cvetković bili su streljani 27. novembra 1944. godine, bez suđenja – zbog „Centrale za humor“ i pod navodnom optužbom za saradnju sa okupatorom.
„Gospođa ministarka”, po tekstu Branislava Nušića, u režiji Veljka Mićunović, Slovenskog narodnog gledališča Maribor (Slovenija).
Skoro vek nakon nastanka, u Nušićevoj „Ministarki” i dalje se jasno prepoznaju iluzije, ambicije i želje pojedinca da postane neko, bez obzira na sopstvene sposobnosti ili intelektualni kapacitet.
„U ovoj postavci lik Živke ministarke nije samo predmet ismevanja, već i žrtva sistema i ljudi koji je okružuju, rediteljski promišljeno, izbalansirano, kroz sva scenska sredstva. Predstava analizira mehanizme društvene strukture, dok istovremeno potvrđuje koliko brzo čovek može da se udalji od sebe, ako mu okolnosti ponude mogućnost vlasti, prestiža i boljeg života”, navodi se u izveštaju selektora.
„Gospa Nola”, tekst Isidore Sekulić, dramatizacija Aleksandra Jovanović, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, jedna od sedam pripovedaka iz zbirke „Kronika palanačkog groblja”, posle dugo vremena vraća u fokus jednu od naših najvećih književnica 20. veka:
„..kao i priču o ženi koja se bori sa svim nedaćama toliko bliskih nama, u kontekstu vremena u kome danas živimo. Kroz ovu predstavu specifične rediteljske poetike i pristupa, lik Gospa Nole povezuje se sa savremenom ženom u njenoj borbi za potomstvo i promišljanja o ulozi žene i nametnutog modela ženskog postojanja, na koje utiču i životi naših predaka i naših bližnjih”.
„Šine”, tekst Milena Marković, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka je predstava koja „i dalje veoma snažno i bolno priča o izgubljenoj generaciji”.
„Likovi ove drame odrastaju za vreme i nakon ratnih devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije. U fragmentarnoj dramskoj formi pratimo sudbinu grupe mladića čiji život je obeležen nasiljem. Oni nisu samo žrtve nasilja, već i sami vrše nasilje nad drugima…. O značaju ovakve drame najviše govori upravo ta sposobnost razumevanja u drugačijim društvenim okolnostima, mnogo godina kasnije, kada iz višeslojne strukture izbija smisao mira, duboke potrebe za neostvarenim spokojem i ključnim sastojkom života – ljubavlju”.
„Profesionalac”, tekst i režija Dušana Kovačevića, Zvezdara teatar, Beograd, posle 35 godina od prvog izvođenja, „ i dalje priča našu nikad do kraja i nikad dovoljno ispričanu priču o životu kao borbi za neke nove slobode sa jedne strane, i životu koji ostaje pohranjen i zabeležen negde u dubokim, velikim, prašnjavim policijskim arhivama, sa druge”.
„Bez buke od dva do šest”, po tekstu Sofije Dimitrijević, u režiji Tare Mitrović, Hartefakt kuća, Beograd, takođe je u selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.
„Izuzetna glumačka igra suočava nas sa bolom i samoćom. Samoćom koja izbija iz svake izgovorene i neizgovorene reči ove predstave. Skriveni, potisnuti slojevi našeg života, kroz literarnu osnovu, rediteljsku hrabrost i glumačko umeće, odjednom izbijaju kao nešto što želimo da zadržimo zauvek”, beleži Goncić.
„Zašto se smeje?”, autorski projekat Đorđa Nešovića, Narodno pozorište Sombor, snažno i emotivno osvetljava život sa autizmom iz mnogo uglova.
„To je priča o porodicama koje se suočavaju sa autizmom. Polazište ove predstave je lična rediteljeva priča o bratu sa autizmom kroz prizmu pozorišta, koja u svojoj strukturi sadrži priče o tri dečaka koji se nalaze na različitim spektrima autizma. Kako autizam predstaviti na sceni, šta on može da znači pozorištu i kako pozorište utiče na svest o autizmu – sve su to pitanja koja se postavljaju u ovoj predstavi koja, tragajući za odgovorima dobija razumevanje, ljubav i snažne zagrljaje gledalaca”, ističe selekttor ovogodišnje Sterijinog pozorja Svetislav Goncić.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.