Predavanje će održati kustoskinja Ivana Janjić koja će predstaviti predmet, plitku činiju sa potpisom Renea Lalika, „Sirena“.
Kolekcija Galerije Matice srpske nedavno je obogaćena novim predmetom, plitkom činijom sa potpisom Renea Lalika, Sirena, nastalom oko 1920. godine.
Lalikovi eksperimenti u izradi stakla, u relaciji sa složenim dekorativnim motivima i ornamentalnim strukturama, stvarali su jedinstvenu vizuelnu fantaziju.
U sadejstvu tehnologije i umetničkog izraza, svetlost u njegovim radovima bila je unutrašnji fenomen, konstruktivni element.
Materijal i motiv dela o kom će na predavanju biti reči konceptualno su ujedinjeni, a tehnika je nosilac poetike stakla i mekog, fluidnog reljefa vodenih površina i prelamanja svetla.
Predmet je deo novoformirane Poklon-zbirke dr Marije Ognjanović i prvi put će biti izložen i kroz predavanje u okviru manifestacije Mesec frankofonije predstavljen publici u prostoru Galerije.
Rene Lalik bio je francuski juvelir i dizajner, jedna od vodećih ličnosti pokreta Ar nuvo i pionir modernog dizajna stakla u periodu između dva svetska rata.
Inspiraciju je pronalazio u francuskoj prirodi, koju istražuje od ranog detinjstva, ali i japanskoj umetnosti.
Početkom 20. veka Lalik se postepeno okretao staklu kao osnovnom medijumu, a njegovi predmeti – vaze, činije, bočice za parfeme i dekorativni paneli – odlikuju se sintezom skulptorskog reljefa, kontrolisane svetlosne difuzije i precizne geometrije, čime postavlja temelje estetike Ar dekoa.
Kustoskinja Ivana Janjić zaposlena je u Galeriji Matice srpske na Odeljenju za istraživanje i zaštitu kolekcije, Sektor zbirki.
U okviru svog rada bavi se stručnom obradom umetničkog fonda i zadužena je za zbirku akvarela, pastela i kombinovanih tehnika, zbirku primenjene umetnosti i zbirku dokumentarnog materijala.
Njena istraživačka interesovanja usmerena su pre svega na umetnost 20. veka, kao i na proučavanje kolekcije Galerije Matice srpske, istoriju njenih dela i značaj kolekcije u kontekstu 21. veka.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.