“Возаревићева уметност је нит која повезује историју наше земље и модерно стваралаштво”

Пола века прошло је откако је ова Галерија јавности представила свој највреднији легат, дела сликара Лазара Возаревића, чувеног митровчанина, једног од најважнијих имена југословенске послератне ликовне сцене.

Пола века Галерије обележено је отварањем изложбе која је направљена на основу реконструкције визије историчара уметности и ликовног критичара, Лазара Трифуновића и Ђорђа Панића, тадашњег директора Галерије, из 1973, која је уприличена поводом отварањa Галеријe.

Сада, 50 година касније, директорка Галеријe Лазар Возаревић Марија Вуруна говори за Културе.рс, о овом значајном јубилеју, чувеном сликару, али и плановима за будућност:

“Првих пола века рада обележила је читава плејада уметника која је прошла ходницима Галерије, али и значајних теоретичара и историчара уметности који су ову установу сматрали својом другом кућом, Лазара Трифуновића, Ђорђа Панића, Срете Бошњака. Фонд је растао, а Галерија се трудила да сустигне све трендове у музеологији. Изглед и функционалност зграде је мењан, али заштита највреднијег легата- дела Лазара Возаревића остало је приоритет”, наглашава Вуруна одговарајући на питање о томе шта је обележило пола века постојања ове установе?

Данас, према њеним релчима, Галерија активно учествује у културном животу града – оганизатор је и домаћин бројних ликовних смотри, фестивала, концерата, књижевних вечери и препозната је као полазна тачка у изучавању уметности Лазара Возаревића. 

К: Овим поводом реконструисали сте поставку из 1973. године. Да ли је то уједно и порука о важности континуитета?

И порука, али и сећање вредно понављања.  Прву изложбу, те 1973. замислили су и поставили проф. Лазар Трифуновић и Дјорђе Панић, тадашњи директор Галерије. То је било прво представљање легата који је Град откупио од Возаревићеве супруге. Прилика да се Митровица упише на културну мапу. Медији су ово отварање окарактерисали  као културни догађај сезоне, али и дуг који је град морао да врати свом суграђанину.  

Пола века касније, право је време да се застане, погледа иза и можда успори, врати на почетак, заврши један круг. Поставка пружа увид у комплетан опус, послаган по стилским фазама и одлична је полазна тачка за упознавање Возаревићевог сликарског пута. 

Кажу, да су то била лепша времена за културу, тако да доза носталгије је оно што је дало чар обележавању јубилеја. 

К: Како је Возаревић родом из Сремске Митровице, не смемо заборавити да напоменемо да је његов значај много шири од локалног…

Лазар Возаревић је био један од водећих протагониста модерне југословенске уметности после рата. Необично харизматична, интровертна, тајанствена личност, остављао је утисак како својом појавом тако и делима. Његова кратка уметничка каријера била је изузетно плодна, тако да се његова дела налазе у бројним како домаћим, тако и страним колекцијама. А идеја оживљавања фреско сликарства и приближавања савременом, кроз златно бојене слике-рељефе, свакако му је заузела изузетно значајно место у историји уметности наше земље. Прошле године смо били сведоци и активни учесници једне изузетно вредне лицитације, на којој је слика Круг, Лазара Возаревића из колекције Рокфелер продата и враћена у нашу земљу. 

К: Да ли је он довољној мери познат у домаћој јавности?

Стручној јавности јесте, врло често нам се обраћају студенти, који за своје дипломске радове бирају управо неку од фаза овог уметника. Али обични грађани, људи који чине публику на отварањима изложби, нису довољно свесни значаја и богатства које овај легат чини. То је управо наш задатак до неког наредног јубилеја. 

Уметност Лазара Возаревића има ту дивну нит која повезује историју наше земље и модерно стваралаштво, има мотиве који су познати, као што су породица, краљ и краљица, дете са лоптом, наш задатак је да то приближимо новим генерацијама, али и да их пустимо, да као и сам Возаревић, створе сопствена искуства и доживљај уметности. 

Галерија изналази нове медије, нове приступе да се покаже и докаже као установа, али и да оправда поверење које јој је указано – поверење проф. Лазара Трифуновића, Лазареве породице и самог Лазара чија смо визија и били. У част јубилеја, Туристичка организација Града Сремска Митровица у своју понуду сувенира је уврстила лимитирану серију боца ракије са ознаком јубилеја- 50 боца за 50 година. 

К: Различити утицаји су присутни у његовом раду. Како је текао његов стваралачки пут?

Рани период, у групи Једанаесторица, протекао је у потрази са сопственим стилом, изван токова домаћег модернизма четврте деценије. Утицај париске школе и Пикасове „плаве фазе“ био је пролазан с почетка педесетих година, а српско средњовековно наслеђе и мотиви са фресака и мозаика остали су трајни печат његовог сликарског језика. Повезујући ликовни језик фреске са језиком савременог сликарства и кубистичку линеарност са композиционим решењима монументалног живописа створио је такозвану кубизирајућу Византију. 

Експерименти, интервенције са ватром, киселинама и лепковима које је спроводио на платнима, у фази енформела, шездесетих година, остали су вредан допринос изучавању сликарске технологије, а Возаревићево специфично читање идеје средњовековне иконе у концепцији модернистичке слике тих година доживело је уметнички врхунац.

У периоду 1964-1968 Возаревић гради специфичне слике-рељефе које су обележиле последњу сликарску фазу, пост-енформел. До сада насумично лепљене металне елементе, тапетарске нитне-пулије сада организује у геометријске облике круг, ромб, елипсу. Преко затим наноси златну или црвену боју, постижући поново ефекат патине и просијавања, алудирајући на средњи век као своју највећу инспирацију.

Иако је стварао у епохи сликарске геометризације и апстраховања форме, дело Лазара Возаревића, остаје јединствено и значајно као део наслеђа југословенске уметности 20. века, управо због те смеле фузије елемената наслеђених епоха и новог, модерног израза.  

К: Након обележавања 50 годинa Галерије, шта даље?

У будућности пред нама је још ситних победа. У плану је издавање два капитална штампана издања- монографије о Лазару Возаревићу, којој се надамо и очекујемо следеће године, као и системског каталога, где би на једном месту прикупили све податке о делима овог уметника. При крају је и експериментални, пионирски, рестаураторски пројекат виртуелне рестаурације једне Возаревићеве слике. Период иза нас и рад на промоцији и популарности лика и дела Лазара Возаревића, донеле су нам и неке, не тако лепе, пропратне ефекте, стога желимо да заштитимо легат, проглашивши га за културно добро од великог значаја. 

Година пред нама је само припрема за још један важан јубилеј- 100 година од рођења нашег суграђанина, а једног од најначајнијих послератних југословенских сликара.