Ова изложба настала је спајањем колекција Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја у Темишвару, приказујући паралеле међу уметницима, темама, идејама и уметничким визијама некадашњег заједничког културног простора.
Међу 60 приказаних уметничких дела, међу којима су иконе, портрети, пејзажи, мртве природе и апстрактне композиције, су дела Стефана Тенецког, Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Константина Данила, Стевана Алексића, Уроша Предића, Зоре Петровић и Васе Поморишца.
”Драго нам је што је сарадња између два музеја који имају веома сличне колекције, сличну историју и негују исте професионалне стандарде, постала толико видљива и значајна”, истакла је управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.
Говорећи о заједничком културном простору на који указује ова изложба, Палковљевић Бугарски је рекла да је поредећи сталне поставке два музеја, Галерије Матице српске и Националног уметничког музеја у Темишвару, јасно да су присутни исти аутори, теме, стилови, што говори о јединству уметничког простора који може да се назове Аустро-Угарска, централна Европа или западни Балкан.
”Географски је променљиво, али суштински представља припадност јединственом моделу и обавезује нас да заједнички бринемо о том наслеђу без обзира у којој држави живимо и које смо националности”, додала је, истакавши да ”за културно наслеђе не постоје границе држава већ сви заједно припадамо заједничком европском културном простору”.
”Верујем да ће ова сарадња бити темељ за будуће пројекте у погледу конзервације, едукације и нових изложбених пројеката”, закључила је управница ГМС.
Паралеле
Кустоскиња Галерије Матице српске Александра Человски указала је на неколико уметничких имена из 18, 19. и 20. века која се јављају у колекцијама оба музеја.
Међу именима је сликар Стефан Тенецки који је био везан за Арад и Темишварску епархију, а његова дела налазе се у сталној поставци оба музеја, потом Теодор Илић Чешљар, сликар рођен у Темишвару, најпре се школовао у зографским радионицама, а потом се његова дела појављују на различитим географским тачкама у оквиру Карловачке митрополије.
Када је реч о 19. веку, у питању су дела сликара Константина Данила – његово име везује се за град Зрењанин, али се истовремено његови портрети налазе у колекцији оба музеја.
Међу најзначајнијим именима која нам илуструју паралеле два града и музеја јесте и име сликара Стевана Алексића, чија су два аутопортрета, и иконе, такође приказане на изложби.
Дела из колекције Националног уметничког Музеја у Темишвару и Ризнице Српске православне епархије темишварске и Галерије, налазе се дела која сведоче о томе да су ова два града у прошлости припадала јединственом културном контексту под окриљем Хабзбуршке монархије и Карловачке митрополије.
Изложбу заокружују дела настала након 1918. године од када се, услед друштвено-политичких околности, Нови Сад и Темишвар више не налазе унутар једне државе.
фото: МНАРТ
фото: МНАРТ
фото: МНАРТ
фото: МНАРТ
”Музеји необично упоредиве историје”
Ова два музеја, Галерија Матице српске и Национални уметнички музеј у Темишвару имају необично упоредиве историје које се могу видети у личностима њихових оснивача, уметницима и уметничким делима која су они сакупљали.
Обе збирке основане су средином 19. века из иницијалних завештања два велика добротвора и светионика доба просветитељства – Саве Текелије и Жигмонда Ормоша, а потекле су из научних друштава.
Сава Текелија на путу
Чувени портрет Саве Текелије који заузима централно место у главној сали Галерије Матице српске, која управо носи његово име, по први пут, откако је донесена у Нови Сад, одлази на пут.
Овај велики репрезентативни портрет насликао је Тан Мор 1861. године у Пешти.
”Овај портрет Саве Текелије је по први пут у Румунији. Интересантна је то што се његов велики репрезентативни портрет, након што је насликан у Пешти и пребачен у Нови Сад, по први пут путује ван граница Србије и сада се налази у Барокној сали Националног уметничког музеја у Темишвару. Ово је, на неки начин, његов повратак у завичај, на неки начин, с обзором да је рођен у Араду, а сада је се налази у Темишвару”, истакла је Александра Человски.
Изложба ”Паралеле. Нови Сад / Темишвар” била је део пројекта Нови Сад – Европска престоница културе, а сада се реализује у оквиру Европске престонице културе Темишвар.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.