одрживост ентеријера 20. века”: Предавање Ање Поповић у Галерији Матице српске%20https://kulture.rs/%d0%bd%d0%b5%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%b5%d0%bd%d1%82%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%80%d0%b0-20-%d0%b2%d0%b5%d0%ba%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b5/&img=https://kulture.rs/wp-content/uploads/2023/08/0-11-e1692615283707.jpeg)
Ања Поповић, дипломирани инжењер сценске архитектуре, технике и дизајна одржаће предавање на основун кратке историјско-хронолошке анализе развоја архитектуре, самим тим и ентеријера, њихове просторне организације и уређења у односу на начин живота друштва проузрокованог политичким, временским и културолошким утицајима кроз време, као кључног чиниоца за разумевање духа времена у коме су настали.
Централни део предавања чини неколико релевантних примера дома и њихових прича започетих у не тако давном, а опет прошлом XX веку, на чему се и ослања сама тема предавања.
Одрживост или неодрживост ентеријера XX века чини отварање низа питања везаних за физичку, програмску и финкционално-идеолошку одрживост, као и размишљање о томе колико свако од нас може заиста да утиче на исту.
Догађај је заказан за петак, 25. август у 19 часова.
Ања Поповић
- дипломирала је на Факултету техничких наука у Новом Саду на смеру Сценска архитектура, техника и дизајн, где тренутно похађа мастер студије. Бави се пројектовањем и радом у Удружењу Апостроф, чији је један од оснивача и које за циљ има друштвени активизам манифестован артикулацијом простора кроз уметност и културу, уз утилитарну вредност као епицентром делања. Учествовала је на пројектима Калеидоскопа културе, као и на радионицама различитих тема и дисциплина, док је током Бијенала сценског дизајна била координатор програма.Тренутно је демонстратор у настави на предмету Увод у студије архитектуре на Факултету техничких наука.
погледајте још
- Драгиша Брашован, пријатељ вајара
- ”Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године”: Како је настало и како је заборављено једно од најзначајнијих дела наше међуратне архитектуре
- ”За Брашована је најважније било да његова замисао буде реализована”: Ауторка изложбе Поклон-збирка Драгише Брашована Ивана Јањић за Културе.рс
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.