Predavanje će održati Ana Samardžić, kustoskinja Muzeja primenjenih umetnosti u Beogradu.
Za potrebe ovog izlaganja, posvećenog ulozi slika kao izvora za proučavanje istorije nameštaja u lokalnoj sredini, pojmovi platno, odnosno slika-predstava označavaju metaforu za bilo koju vrstu vizuelnog materijala – ulja na platnu, grafike, crteži olovkom, akvareli, fotografije – na kom se u prošlosti mogao predstaviti nameštaj, samostalno ili u okviru neke druge kompozicije.
Različit vizuelni materijal sa predstavama nameštaja od velikog je značaja za rekonstrukciju određenih enterijera, kao i za proučavanje istorijskog i stilskog razvoja nameštaja uopšte.
Usled turbulentne nacionalne istorije, stilski nameštaj na ovim prostorima uglavnom nije sačuvan u meri u kojoj je u prošlosti bio korišćen, bez obzira na to da li je reč o građanskim, državnim ili dvorskim enterijerima, ili pak onim u seoskim sredinama.
Osvrtom na samo par retkih slika i fotografija na kojima su predstavljeni originalni komadi nameštaja koji i danas postoje, izlaganjem će se naglasiti dragocenost ovakvog vizuelnog materijala, kao i važnost legata, odnosno poznavanja istorije o individualnom ili porodičnom poreklu ljudi kojima je taj nameštaj pripadao.
Ana Samardžić, istoričarka umetnosti, kustoskinja je Zbirke nameštaja u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Proučava srpsku i evropsku umetnost 19. veka.
Predmet njenog interesovanja su prvenstveno simbolične, alegorijske i fantastične kompozicije.
Bavi se pisanjem naučnih i naučnopopularnih radova iz oblasti istorije umetnosti i pop kulture.
pogledajte još
- ”Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine”: Kako je nastalo i kako je zaboravljeno jedno od najznačajnijih dela naše međuratne arhitekture
- ”Za Brašovana je najvažnije bilo da njegova zamisao bude realizovana”: Autorka izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana Ivana Janjić za Kulture.rs
- Pogledajte celokupan program izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.