Svi ti obrasci, nasleđe, mišljenje, stvaralaštvo što čini jednu kulturu, a mnoštvo toga kulturu uopšte, predstavlja multikulturalnost kao najbolji primer mogućeg jedinstva različitosti.
Svaka tendencija za postavljanjem jedinstvene kulturne matrice je obesmišljavanje pojma multikulturalnosti, ukidanje različitosti i gubljenje stvaralačke snage jedino sposobne da stvori nešto vredno i novo.
Isto tako, posmatranje određene kulture kao dominantne u odnosu na druge, polje kulture kao mesto uzajamnog poštovanja, a koje treba da je osnova uzajamnog poštovanja uopšte, pretvorilo bi kulturu u bojno polje na kojem ne bi bilo pobednika. Izgubila bi jedino kultura.
Svaka kultura stvarana je u vremenu i prostoru, i samim tim ona nije bez obeležja, ali njen glavni cilj, oplemenjivanje i usavršavanje duha, koji je jedino takav spreman za razumevanje, čovečnost i uzajamno poštovanje, čini je vanprostornom i vanvremenskom, nečim što traje, istrajava i prevazilazi.
Kulturu možemo sačuvati, jedino ako je upoznamo.
Kako nijedno stvaralaštvo nije konačno a ono jeste neodvojivi deo kulture, kultura nije konačna. Neophodno je da razumemo da je naše prisustvo, bilo kao stvaraoca ili primaoca, u kulturi potrebno kao konstanta jer ćemo time oplemeniti kulturu baš kao i ona nas.
Dobrodošli!
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.