Početak 21. veka doneo je nove naučne pristupe u istraživanju istorije estetike i dizajna predmeta od porcelana.
Veliki podsticaj u proučavanju i u valorizaciji tog dela evropske baštine daju radovi utemeljeni u multidisciplinarnom pristupu koji sagledavaju ovu vrstu nasleđa kroz prizmu društvenih, intelektualnih i umetničkih kretanja, ali i u kontekstu globalne cirkulacije naučnih dostignuća.
Oslanjajući se na dosadašnja istraživanja na polju istorije estetike i istorije nauke, cilj predavanja predstavlja ujedno i pokušaj da se na nov način interpretiraju dela od izuzetnog značaja nastala u velikim evropskim manufakturama porcelana u doba prosvetiteljstva.
Biljana Crvenković će govoriti o ostvarenjima primenjene umetnosti u porcelanu koja su nastala pod direktnim uticajem prvih sistematizovanih prirodnjačkih studija tokom 18. veka.
Primeri koji će biti analizirani predstavljaju razvoj dekoracije porcelana sa motivima prirodnjačkih enciklopedija.
Kao naučne discipline koje su zasnovane na opservaciji i klasifikaciji botanika, ornitologija i zoologija su se od samih začetaka oslanjale na vizuelne prikaze.
Šta je bio neposredni povod i inspiracija za pojavu enciklopedija na porcelanu i koja je njihova funkcija u vreme prosvetiteljstva neka su od pitanja na koja će se odgovoriti na predavanju.
Događaj počinje u 19 časova.
Publiku i ovog vikenda očekuju stručna tumačenja izložbe u 13 i 17 časova.
Biljana Crvenković, viša kustoskinja Zbirke keramike, stakla i porcelana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu
Svoj profesionalni rad posvetila je istraživanju, zaštiti, izlaganju i publikovanju kulturnih dobara srpske novovekovne umetnosti. Crvenković je u svom radu donela savremen, multidisciplinaran pristup u analizi i izučavanju istorijskih kolekcija predmeta od stakla, porcelana i keramike. Autorka je velike izložbe ”Na staklenom putu: Umetnost stakla i reprezentacija u Srbiji (1850-1950)”, koja je predstavljena 2022. u Muzeju primenjene umetnosti, kao i brojnih stručnih radova iz oblasti istorije umetnosti. Dobitnica je ICOM nagrade Muzejski stručnjak godine.
pogledajte još
- ”Za Brašovana je najvažnije bilo da njegova zamisao bude realizovana”: Autorka izložbe Poklon-zbirka Dragiše Brašovana Ivana Janjić za Kulture.rs
- ”Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine”: Kako je nastalo i kako je zaboravljeno jedno od najznačajnijih dela naše međuratne arhitekture
- "Muzeji zapravo nikada nisu gotovi": Devedeset godina Muzeja Matice srpske
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.