„Seoba Srba“ kakvu danas poznajemo nije bila ona koju je patrijarh želeo: Priča o slici Paje Jovanovića

Njena istorija, međutim, mnogo je složenija od danas opštepoznate predstave – od okolnosti u kojima je nastala i prvobitne verzije, do različitih varijanti koje su sačuvale tragove Jovanovićeve prvobitne zamisli. 

O istoriji „Seobe Srba“, njenim različitim verzijama i mestu koje je ova slika zauzela u srpskom kolektivnom pamćenju razgovarali smo sa kustoskinjom Galerije Matice srpske dr Aleksandrom Čelovski.

Naručilac slike bio je karlovački mitropolit i patrijarh srpski Georgije Branković. Povod za nastanak slike bila je Milenijumska izložba u Budimpešti, održana 1896. godine, kojom se obeležavalo hiljadu godina od dolaska Ugara na teritoriju Karpatskog basena.

Prema rečima Aleksandre Čelovski, patrijarh i Sinod najpre su zamišljali da sliku radi Uroš Predić. Međutim, Predić je procenio da bi mu za realizaciju takvog dela, u zamišljenom formatu, bile potrebne najmanje dve godine. Paja Jovanović se potom prihvatio tog posla.

Jovanović je temi pristupio veoma ozbiljno, nastojeći da istorijski događaj predstavi što autentičnije. Proučavao je istorijsku građu i izgled naroda koji je trebalo da prikaže. Tako je nastala prva verzija slike, monumentalnih dimenzija, približno četiri sa šest metara. Međutim, upravo ta verzija nije odgovarala zamisli patrijarha i Sinoda.

„Način na koji su zamišljali da će Seoba biti predstavljena usko je povezan sa aktuelnim političkim trenutkom. Kraj 19. veka je vreme kada je Habzburška monarhija u krizi, kada se formiraju moderne evropske države zasnovane na ideji nacije, već se dogodila revolucionarna 1848. godine, uvek su prisutna trvenja na relaciji Bečkog dvora, sa jedne strane, i Ugara i Budimpešte, sa druge, dok u svemu tome srpski narod u Monarhiji uporno i neumorno pokušava da očuva i zaštiti sopstveni položaj“, objašnjava dr Aleksandra Čelovski.

U tom političkom i istorijskom kontekstu bilo je važno na koji će način Seoba biti predstavljena. Crkva je zastupala stav da Seoba Srba nije bila tek beg pred Osmanlijama, već da su se Srbi odazvali pozivu cara Leopolda Prvog kako bi na granici između Habzburške monarhije i Osmanskog carstva ratovali i branili hrišćansku Evropu. Zbog toga je predstava događaja trebalo da bude herojska i dostojanstvena.

„Iz te perspektive, koju je Crkva zastupala, bilo je neophodno da se prikaže herojski podvig ratnika. Patrijarh Branković i Sinod u toj prvoj verziji nisu videli taj herojski prikaz. Sa jedne strane, prva verzija slike je podrazumevala čobana sa ovčicama, niz volovskih zaprega u kojima su bile žene i deca. Paja Jovanović je uzeo da prepravi tu sliku, kako bi odgovarala ideji naručioca. Međutim, nije stigao da je završi tako da bude spremna za otvaranje Milenijumske izložbe“, kaže Čelovski.

Na Milenijumskoj izložbi Jovanović je, umesto „Seobe Srba“, predstavio Vršački triptih, koji je radio po narudžbini vršačke gradske uprave, a ne Crkve. Prepravku „Seobe“ je, međutim, završio do kraja iste godine.

Iz slike je uklonio delove koji su bili problematični za naručioca, a ponešto je i dodao: u ruke Isaije Đakovića, predstavljenog na konju uz patrijarha Arsenija III Čarnojevića, dodao je, odnosno doslikao Privilegije, čime je trebalo dodatno naglasiti da su Srbi bili pozvani na tu teritoriju. Time je Jovanović pokušao da umanji utisak zbega i naglasi herojski i istorijski karakter događaja.

Međutim, kako slika nije završena za otvaranje Milenijumske izložbe, već kasnije tokom iste godine, svoje mesto pronašla je u rezidenciji patrijarha, u Sremskim Karlovcima, koja je u to vreme bila građena.

„I dan-danas, kada se uđe u svečanu trpezariju, prostoriju u kojoj su tapete od jagnjeće kože, tapete su na tri zida, dok je četvrti prazan i na njemu su danas vrata. Upravo na tom zidu bila je izložena Seoba“, navodi Čelovski.

Slika se u Karlovcima, u Dvoru, nalazila sve do Drugog svetskog rata, kada su je ustaše odnele u Zagreb. Nakon rata je vraćena. Jedno vreme bila je u Narodnom muzeju, a potom je, zajedno sa drugim vraćenim materijalom, dopremljena u Patrijaršiju. Tamo je izložena i danas se nalazi u prostoriji u kojoj se održavaju sastanci Sinoda.

Na aktuelnoj izložbi u Galeriji Matice srpske, međutim, prikazana je takozvana pančevačka verzija „Seobe Srba“, koja se nalazi u kolekciji Narodnog muzeja u Pančevu. Reč je o drugoj verziji slike, koja je javnosti najpoznatija zato što je reprodukovana na brojnim litografijama.

„Ova verzija je nastala iste godine kada i monumentalna, s tim što je nastala po ličnom nahođenju Paje Jovanovića. To jeste verzija koja je sličnija prvobitnom izgledu monumentalne slike. Na njoj imamo i ovce i volovsku zapregu i Monastrelijinu ženu sa detetom na konju. Tu je Isaija Đaković, ali on u rukama nema privilegije“, objašnjava Čelovski.

Pančevačka verzija je, tako, u mnogo čemu bliža prvobitnoj zamisli Paje Jovanovića, pre nego što je prepravljena prema zahtevima naručioca. Upravo su te razlike između dve slike bile predstavljene publici i na jednoj od prethodnih izložbi Galerije Matice srpske, „Migracije“, kroz digitalnu animaciju, koja se može pogledati i u okviru aktuelne izložbe.

Na pančevačkoj verziji, osim centralnih figura i ratnika, prisutni su i elementi koji ukazuju na drugu stranu Seobe – na činjenicu da je reč o dugom i teškom putovanju naroda.

„Ova verzija koja je izložena prikazuje ratnike ali i  drugu stranu Seobe, koja je prosto neminovnost. Zato se prvi plan monumentalne verzije slike delimično razlikuje od pančevačke verzije gde uz hrabrog ratnika sa povijenom rukom ipak vidimo i čobana uz stado ovaca. Uz to, mislim da je važno ne zaboraviti da su se seobe sa Balkana na teritoriju Habzburške monarhije dešavale u nekoliko talasa, kao i to da je srpski narod živeo na teritoriji Ugarske i pre 1690. Svakako, najvažnije je istaći da je ideja Crkve bila taj herojski, dostojanstven prikaz – da smo ratnici, a ne prognanici.“, ističe dr Aleksandra Čelovski.

U Zbirci grafika Galerije Matice srpske čuva se i nekoliko oleografija „Seobe Srba“, što govori o velikoj popularnosti ovog prikaza krajem 19. i početkom 20. veka. Njena prisutnost nije, međutim, bila ograničena na muzejske zbirke. „Seoba Srba“ je postala deo enterijera brojnih građanskih kuća, gde se često nalazila uz slavsku ikonu.

„Kada kažem identitetska slika, to je slika poput „Kosovke devojke“ Uroša Predića, freske Svetog Save iz Mileševe – dela koja svako prepoznaje. Postoje velika dela srpske istorije umetnosti koja svi znaju. Ona imaju izuzetnu prepoznatljivost zato što se obraćaju naciji u celini, najvećem broju ljudi, i imaju sposobnost da nas emotivno dotaknu, a takva dela poseduje svaka evropska nacija“, kaže Čelovski.

U periodu širenja ideje nacionalnog ujedinjenja postojala je potreba za slikama koje će biti široko prepoznatljive i koje mogu da povežu veliki broj ljudi oko zajedničkog istorijskog i identitetskog narativa. Prepoznatljivosti „Seobe Srba“ naročito je doprinelo reprodukovanje u velikim tiražima u tehnici oleografije ili hromolitografije. Takve reprodukcije su potom izdavači i trgovci nudili i prodavali rodoljubivom građanstvu. 

„Seoba Srba“ u tom smislu nije predstavljala samo istorijski događaj, već i priču koja je mogla da bude lično bliska velikom broju ljudi. Mnoštvo srpskih porodica moglo je svoju istoriju povezati sa seobama, zbog čega je ova slika u mnogim domovima zauzimala posebno mesto.

Neke od tih oleografija, kada su se okolnosti promenile i kada su porodične zbirke počele da se rasipaju, dospele su u muzejske kolekcije. Na taj način je i nekoliko grafika sa prikazom pančevačke verzije Seobe pristiglo u Galeriju Matice srpske.

Krajem 19. veka oleografije su bile veoma popularne. Neke istorijske kompozicije nastale su upravo sa idejom da putem ove grafičke tehnike budu distribuirane u velikom broju primeraka. Među delima predstavljenim na aktuelnoj izložbi su i „Blagoveštenski sabor“ i „Majska skupština“, koje su takođe nastale sa idejom da budu reprodukovane kao oleografije.

Za „Blagoveštenski sabor“ izdavač Nikolić želeo je da sliku štampa u velikom tiražu. Pavle Simić je „Majsku skupštinu“ slikao sa idejom da od nje pravi oleografije koje će sam prodavati.