„Muzika sa margina“: Priređivač zbirke rapsodija Jovana Pačua prof. dr Marijana Kokanović Marković za Kulture.rs

U ovom prvom štampanom izdanju Pačuovih rapsodija za klavir objavljeno je prvih osam, od ukupno dvanaest rapsodija. 

Prateći kompakt disk, takođe sadrži prvih osam rapsodija u izvođenju naših istaknutih pijanista i profesora klavira: Zorice Dimitrijević Stošić, Dušana Trbojevića, Dubravke Jovičić i Mirjane Šuice Babić. 

Rukopis rapsodija danas se čuva u arhivu Muzikološkog instituta SANU u Beogradu.

Istraživanje je vršeno u okviru projekta Matice srpske, ”Muzika sa margina: Doprinos opštoj i muzičkoj kulturi i prosveti”, kojim rukovodi prof. dr Danica Petrović. 

”Ovo muzičko izdanje predstavlja zahvalnost i sećanje na Jovana Pačua, našeg značajnog kompozitora i umetnika iz 19. veka, ali i na naše istaknute pijaniste i klavirske pedagoge koji su izvodili Pačuova dela i time devedestih godina prošlog veka dali značajan doprinos afirmaciji ovog zaboravljenog umetnika”, kaže za portal Kulture.rs autorka zbirke Marijana Kokanović Marković.

U okviru drugog internacionalnog projekta, koji je sproveden u Rumuniji na Nacionalnom univerzitetu za muziku u Bukureštu, objavljena je zbirka salonskih kompozicija sa Balkana 19th-Century Salon Music from the Balkans,  u koju je Kokanović Marković pored kompozicija za klavir Kornelija Stankovića i  Isidora Bajića, uvrstila i Rapsodiju br. 7  Jovana Pačua. 

Umetnička delatnost Jovana Pačua bila je veoma bogata i razgranata. 

Iako je po osnovnoj vokaciji bio lekar, Jovan Paču je od ranog detinjstva sticao muzičko obrazovanje, delujući tokom aktivnog stvaralačkog perioda kao kompozitor, pijanista, muzički pedagog i publicista. 

Često je organizovao koncerte humanitarnog karaktera, čiji je prihod bio namenjen izbeglicama, siromašnima ili pomaganju institucijama od nacionalnog značaja. 

Kao lekar, besplatno je lečio siromašne građane u svim sredinama u kojima je delovao. 

Nakon završetka studija medicine u Pešti i Pragu, Paču je svoju umetničku delatnost razvijao u Velikoj Kikindi, Somboru, Sarajevu i na kraju u Zagrebu, gde je i preminuo.

”Kada je reč o njegovom kompozitorskim stvaralaštvu, on je pre svega pisao salonsku muziku za klavir, a budući da je bio pijanista, svoje dela je i izvodio, što je bilo i uobičajeno u 19. veku. Pored toga, pisao je horske kompozicije, muziku za komad sa pevanjem ”Naši seljani” i orkestarsko delo ”Beseda”. Njegove klavirske kompozicije inspirisane su aktuelnim političkim okolnostima i sentimentalno-salonskom građanskom lirikom. U kolima i rapsodijama obraćao se narodnom melosu, zbog čega su ove kompozicije uživale veliku popularnost”, naglašava naša sagovornica.

”Njegov doprinos je neminovan”

Jovan Paču je poput svojih savremenika, u duhu nacionalnog buđenja 19. veka, pisao muziku koja je imala odraz njegovog političkog angažmana,  počevši od svojih đačkih dana, preko studija u Pešti i Pragu, kasnije tokom čitavog aktivnog, zrelog stvaralačkog perioda.

”To se vidi u naslovima nekih njegovih salonskih kompozicija za klavir, ali i u njegovim horskim kompozicijama. Već kao đak bio je pristalica političkih ideja Svetozara Miletića i aktivno je učestvovao u radu Ujedinjene omladine srpske, na čijoj je besedi u korist Srpskog narodnog pozorišta nastupao 1866. godine. U Pešti je studirao medicinu i nastavio svoje dalje muzičko obrazovanje. Učestvovao je u radu napredne srpske omladine, kao član omladinskog društva „Preodnica“. Na drugoj godini studija medicine, 1868. godine, prešao je u Prag gde je nastavio da radi na muzičkom obrazovanju i da komponuje. U to vreme Prag je bio značajno uporište panslavističke ideologije, a centralna ličnost u muzičkom životu bio je Bedžih Smetana. Paču se kretao u krugu Smetaninih pristalica, a 1872. godine objavio je članak O srbské hudbé u Hudebni listy”, navodi autorka.

Malo se zna o tome da je Paču sarađivao sa češkim kompozitorom Bedžihom Smetanom, a o čemu se saznaje iz pisama koje je uputio svojoj snahi Juliji Paču – zahvaljujući kojoj je i sačuvan značajan deo dokumentacije koja se odnosi na njegovu umetničku delatnost – prepiska, plakati sa koncerata i novinski članci koje je brižljivo sačuvala. 

”Paču je poznavao Smetanu i u pismima ga je nazivao svojim učiteljem, što ukazuje na mogućnost da je učio kod njega privatno ili da mu je donosio na uvid svoje kompozicije ”, dodaje Marijana Kokanović Marković.

Paču je u svim sredinama u kojima je živeo i radio – Velikoj Kikindi, Somboru, Sarajevu i Zagrebu – dao značajan doprinos muzičkom životu, sarađujući sa istaknutim pojedincima. 

U Velikoj Kikindi sarađivao je sa Robertom Tolingerom, držao je privatne časove klavira, komponovao, priređivao koncerte u svom domu i javno širom Vojvodine. 

U Somboru je sarađivao sa nastavnikom muzike i horovođom Dragutinom Blažekom. 

U Sarajevu je dao značajan doprinos radu Srpskog pevačkog društva Sloga, dok je u Zagrebu održao i jedan od svojih poslednjih koncerata.

”To su vrlo značajne stvari na koje je potrebno ukazati, kako bismo i Pačuov ukupni doprinos kulturnom i muzičkom životu mogli da vrednujemo na pravi način”.

A Paču je, između ostalog,  držao  koncert i u Beču. 

Na besedi srpskog akademskog društva „Zora“ u Beču 1879. godine svirao je prvu, treću i četvrtu rapsodiju. 

Za tu priliku klavir je ustupila poznata kuća Bezendorfer (Bösendorfer).

”Smatram da su notna i zvučna izdanja, poput kompakt diska koji je objavljen uz zbirku Pačuovih rapsodija, izuzetno važna za očuvanje, predstavljanje, poznavanje i na kraju afirmaciju naše muzičke baštine. Ovakva izdanja su korisna kako pijanistima, muzičkim pedagozima, tako i muzikolozima“, naglašava.

Prema njenim rečima, Paču je samo jedno od mnogih ”skrajnutih imena”.

”Davne 2010. godine objavljen je u Matici srpskoj album klavirskih kompozicija koji sam priredila, pod nazivom ”Iz novosadskih salona”, u kojem se nalaze kompozicije Aleksandra Morfidisa Nisisa, Julije Velisavljević, Slavke Atanasijević i Isidora Bajića”, ističe.

Međutim, kako zaključuje, to su samo neka imena naših umetnika iz prošlosti na koje je skrenuta pažnja. 

„To nam je zapravo bio i cilj u okviru ovog projekta, da kompozitore koji su na marginama srpske muzikologije i izvođaštva izmestimo sa tih margina na mesto koje im i pripada“, zaključuje Marijana Kokanović Marković.