“Vozarevićeva umetnost je nit koja povezuje istoriju naše zemlje i moderno stvaralaštvo”

Pola veka prošlo je otkako je ova Galerija javnosti predstavila svoj najvredniji legat, dela slikara Lazara Vozarevića, čuvenog mitrovčanina, jednog od najvažnijih imena jugoslovenske posleratne likovne scene.

Pola veka Galerije obeleženo je otvaranjem izložbe koja je napravljena na osnovu rekonstrukcije vizije istoričara umetnosti i likovnog kritičara, Lazara Trifunovića i Đorđa Panića, tadašnjeg direktora Galerije, iz 1973, koja je upriličena povodom otvaranje Galerije.

Sada, 50 godina kasnije, direktorka Galerija Lazar Vozarević Marija Vuruna govori za Kulture.rs, o ovom značajnom jubileju, čuvenom slikaru, ali i planovima za budućnost:

“Prvih pola veka rada obeležila je čitava plejada umetnika koja je prošla hodnicima Galerije, ali i značajnih teoretičara i istoričara umetnosti koji su ovu ustanovu smatrali svojom drugom kućom, Lazara Trifunovića, Đorđa Panića, Srete Bošnjaka. Fond je rastao, a Galerija se trudila da sustigne sve trendove u muzeologiji. Izgled i funkcionalnost zgrade je menjan, ali zaštita najvrednijeg legata- dela Lazara Vozarevića ostalo je prioritet”, naglašava Vuruna odgovarajući na pitanje o tome šta je obeležilo pola veka postojanja ove ustanove?

Danas, prema njenim rečima, Galerija aktivno učestvuje u kulturnom životu grada – oganizator je i domaćin brojnih likovnih smotri, festivala, koncerata, književnih večeri i prepoznata je kao polazna tačka u izučavanju umetnosti Lazara Vozarevića. 

K: Ovim povodom rekonstruisali ste postavku iz 1973. godine. Da li je to ujedno i poruka o važnosti kontinuiteta?

I poruka, ali i sećanje vredno ponavljanja.  Prvu izložbu, te 1973. zamislili su i postavili prof. Lazar Trifunović i Djorđe Panić, tadašnji direktor Galerije. To je bilo prvo predstavljanje legata koji je Grad otkupio od Vozarevićeve supruge. Prilika da se Mitrovica upiše na kulturnu mapu. Mediji su ovo otvaranje okarakterisali  kao kulturni događaj sezone, ali i dug koji je grad morao da vrati svom sugrađaninu.  

Pola veka kasnije, pravo je vreme da se zastane, pogleda iza i možda uspori, vrati na početak, završi jedan krug. Postavka pruža uvid u kompletan opus, poslagan po stilskim fazama i odlična je polazna tačka za upoznavanje Vozarevićevog slikarskog puta. 

Kažu, da su to bila lepša vremena za kulturu, tako da doza nostalgije je ono što je dalo čar obeležavanju jubileja. 

K: Kako je Vozarević rodom iz Sremske Mitrovice, ne smemo zaboraviti da napomenemo da je njegov značaj mnogo širi od lokalnog…

Lazar Vozarević je bio jedan od vodećih protagonista moderne jugoslovenske umetnosti posle rata. Neobično harizmatična, introvertna, tajanstvena ličnost, ostavljao je utisak kako svojom pojavom tako i delima. Njegova kratka umetnička karijera bila je izuzetno plodna, tako da se njegova dela nalaze u brojnim kako domaćim, tako i stranim kolekcijama. A ideja oživljavanja fresko slikarstva i približavanja savremenom, kroz zlatno bojene slike-reljefe, svakako mu je zauzela izuzetno značajno mesto u istoriji umetnosti naše zemlje. Prošle godine smo bili svedoci i aktivni učesnici jedne izuzetno vredne licitacije, na kojoj je slika Krug, Lazara Vozarevića iz kolekcije Rokfeler prodata i vraćena u našu zemlju. 

K: Da li je on dovoljnoj meri poznat u domaćoj javnosti?

Stručnoj javnosti jeste, vrlo često nam se obraćaju studenti, koji za svoje diplomske radove biraju upravo neku od faza ovog umetnika. Ali obični građani, ljudi koji čine publiku na otvaranjima izložbi, nisu dovoljno svesni značaja i bogatstva koje ovaj legat čini. To je upravo naš zadatak do nekog narednog jubileja. 

Umetnost Lazara Vozarevića ima tu divnu nit koja povezuje istoriju naše zemlje i moderno stvaralaštvo, ima motive koji su poznati, kao što su porodica, kralj i kraljica, dete sa loptom, naš zadatak je da to približimo novim generacijama, ali i da ih pustimo, da kao i sam Vozarević, stvore sopstvena iskustva i doživljaj umetnosti. 

Galerija iznalazi nove medije, nove pristupe da se pokaže i dokaže kao ustanova, ali i da opravda poverenje koje joj je ukazano – poverenje prof. Lazara Trifunovića, Lazareve porodice i samog Lazara čija smo vizija i bili. U čast jubileja, Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica u svoju ponudu suvenira je uvrstila limitiranu seriju boca rakije sa oznakom jubileja- 50 boca za 50 godina. 

K: Različiti uticaji su prisutni u njegovom radu. Kako je tekao njegov stvaralački put?

Rani period, u grupi Jedanaestorica, protekao je u potrazi sa sopstvenim stilom, izvan tokova domaćeg modernizma četvrte decenije. Uticaj pariske škole i Pikasove „plave faze“ bio je prolazan s početka pedesetih godina, a srpsko srednjovekovno nasleđe i motivi sa fresaka i mozaika ostali su trajni pečat njegovog slikarskog jezika. Povezujući likovni jezik freske sa jezikom savremenog slikarstva i kubističku linearnost sa kompozicionim rešenjima monumentalnog živopisa stvorio je takozvanu kubizirajuću Vizantiju. 

Eksperimenti, intervencije sa vatrom, kiselinama i lepkovima koje je sprovodio na platnima, u fazi enformela, šezdesetih godina, ostali su vredan doprinos izučavanju slikarske tehnologije, a Vozarevićevo specifično čitanje ideje srednjovekovne ikone u koncepciji modernističke slike tih godina doživelo je umetnički vrhunac.

U periodu 1964-1968 Vozarević gradi specifične slike-reljefe koje su obeležile poslednju slikarsku fazu, post-enformel. Do sada nasumično lepljene metalne elemente, tapetarske nitne-pulije sada organizuje u geometrijske oblike krug, romb, elipsu. Preko zatim nanosi zlatnu ili crvenu boju, postižući ponovo efekat patine i prosijavanja, aludirajući na srednji vek kao svoju najveću inspiraciju.

Iako je stvarao u epohi slikarske geometrizacije i apstrahovanja forme, delo Lazara Vozarevića, ostaje jedinstveno i značajno kao deo nasleđa jugoslovenske umetnosti 20. veka, upravo zbog te smele fuzije elemenata nasleđenih epoha i novog, modernog izraza.  

K: Nakon obeležavanja 50 godina Galerije, šta dalje?

U budućnosti pred nama je još sitnih pobeda. U planu je izdavanje dva kapitalna štampana izdanja- monografije o Lazaru Vozareviću, kojoj se nadamo i očekujemo sledeće godine, kao i sistemskog kataloga, gde bi na jednom mestu prikupili sve podatke o delima ovog umetnika. Pri kraju je i eksperimentalni, pionirski, restauratorski projekat virtuelne restauracije jedne Vozarevićeve slike. Period iza nas i rad na promociji i popularnosti lika i dela Lazara Vozarevića, donele su nam i neke, ne tako lepe, propratne efekte, stoga želimo da zaštitimo legat, proglašivši ga za kulturno dobro od velikog značaja. 

Godina pred nama je samo priprema za još jedan važan jubilej- 100 godina od rođenja našeg sugrađanina, a jednog od najnačajnijih posleratnih jugoslovenskih slikara.