Čini se da je sve nesvakidašnje u vezi sa otvaranjem dugo najavljivane nove stalne postavke u Galeriji Matice srpske.
Publika sa nestrpljenjem iščekuje subotu, 26. oktobar, kada će moći da vidi “Reviziju kolekcije”.
U više navrata, pomenut je novi, dinamičan koncept – umesto tradicionalnog hronološkog, posetioci će sada moći da idu od sale do sale, posmatrajući istoriju umetnosti kroz različite teme.
Mada nije to jedina neobična stvar.
Stalna postavka imala je i svoju “pretpremijeru” – kada ju je obišao francuski predsednik Emanuel Makron.
“Makron je imao tu čast da prvi vidi ovu postavku, odnosno da mu pokažemo jedan segment sa dva modula. To je bila prava proba, da vidimo da li smo uradili dobar posao i da li je ideja koju smo zamislili funkcionalna, i tokom te posete se pokazalo da jeste”, kaže za Kulture.rs upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski.
Mada tematski koncipirana, u novoj stalnoj postavci je nakon revizije ostao deo koji je tradicionalan, moglo bi se reći i muzejski konzervativan, koji se na naučni način bavi prezentovanjem ustanove i razvoja srpske umetnosti novijeg doba.
“Mi smo ustanova koja je drugačija i posebna, zbog čega je uvodni deo posvećen konceptu identiteta ustanove. Kada smo vodili Makrona kao stranca, nekoga kome smo trebali da predstavimo Galeriju Matice srpske, mesto i ulogu srpske kulture u širem kontekstu, taj deo je funkcionisao. Obilazeći deo “Biografija ustanove” i “Hronologija”, zaista smo uspeli da mu predstavimo sve osobenosti i posebnosti naše ustanove i srpske umetnosti u celini”, dodaje Palkovljević Bugarski.
Tada je i Galerija osvetljena nešto drugačijim svetlom, a njen je utisak da je javnost tog momenta postala svesnija postojanja ove ustanove, da će se otvaranjem stalne postavke još više povećati interesovanje, naročito kod šire publike.
“Ta poseta za nas jeste bila važna, kao svojevrsna povera koncepta, ali isto tako i kao jedan neplaćeni marketing”, kroz smeh poručuje upravnica.
К: Tom prilikom izneli ste predsedniku Francuske i nekoliko predloga?
Jedan od predloga bio je gostovanje izložbe “Zografsko slikarstvo”, odnosno predstavljanje srpske umetnosti prve polovine 18. veka u muzeju “Klini” u Parizu. To je njihov nacionalni muzej srednjeg veka koji je nedavno adaptiran, nalazi se u prostoru nekadašnje crkve, ali je dobio modern okvir. Iz iskustva znamo da su zografi nešto što uvek privuče najveću pažnju strane publike, te sam predložila predsedniku Makronu da ta izložba gostuje kod njih u Parizu, jer se srpsko zografsko slikarstvo velikim delom oslanja na srednjovekovnu tradiciju vizantijske umetnosti, a ono što povezuje evropske narode, jeste upravo srednjovekovna istorija. Zato svi zajedno treba da insistiramo na tome kao na elementu koji pokazuje jedinstvo evropskog kontinenta. On se time, verujem, iskreno oduševio. Jako je dugo stajao ispred “Blagovesti”, naše najstarije ikone, koja mu je privukla pažnju, najpre u estetskom smislu.
S druge strane, predložila sam manju izložbu, Šumanovića i Pusena, s obzirom da je Šumanović napisao čuveni tekst “Zašto volim Pusenovo slikarstvo”. Verujem da zahvaljujući Šumanoviću najveći broj Srba zna za Pusena, te da je to fantastična veza koju treba iskoristiti – dva umetnika iz različitih epoha, koji, kada zanemarite stilske karakteristike njihove umetnosti, i te kako imaju sličnosti. Kod Šumanovića se uticaj Pusena jako lepo oslikava. Jednom manjom izložbom, kao što je bila izložba Klimta i Paje Jovanovića, sa četiri slike bi se mogli predstaviti ti odnosi. U Srbiji imamo jedno Pusenovo delo, što bi bilo interesantno za francusku publiku, da vidi sliku koju do sada nisu videli, i uz Šumanvićeva dela, pokažemo kako dve kulture mogu da komuniciraju kroz dva umetnika iz različitih epoha.
Treći predlog odnosio se na izložbu srpske moderne, budući da smo takvu veliku izložbu poslednji put imali 1972. u Grand Palais-u, na kojoj je predstavljena jugoslovenska umetnost. Sada bi bio pravi momenat da se predstavi srpska moderna umetnost zbog snage, važnosti i jačine uticaja koju je francuska umetnost izvršila na razvoj srpske umetnosti u tom periodu, a takođe je i dobar primer na kom bi se predstavio evropski kontekst Srbije u 20. veku, upravo kroz dela likovne umetnosti koja bi mogla da se izlože po zajedničkom konceptu svih značajnijh nacionalnih muzejskih ustanova, pre svega Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja Jugoslavije i Galerije Matice srpske. To bi bila zaista reprezentativna izložba kakva dugo dugo nije viđena, a kakvu je srpska umetnost zaslužila.
К: No, da se vratimo na stalnu postavku, da li ste konačno “revidirali” kolekciju?
Revizja kolekcija znači da smo u proteklom periodu, prilikom obeležavanja 175 godina, sačinili reviziju i svoje kolekcije, ali i delatnosti Galerije. Na temeljima tog znanja i iskustva smo ovom izložbom, koja je zapravo vizija Galerije Matice srpske za 21. Vek, ponudili drugačiji pristup predstavljanju, tumačenju i razumevanju likovne umetnosti. Oto Bihalji Merin napisao je knjigu “Revizija umetnosti”, gde je pokušao drugim očima da sagleda ono što su najznačajniji momenti civilizacije, budući da se bavio i antičkom umetnošću, i umetnošću starog veka, kroz zaista širok presek. Učinilo mi se da je reč “revizija” moćna jer u sebi sadrži kretanje unazad, ali i viziju, pogled unapred. Zato smo se odlučili za taj naziv. Tako je i podeljena postavka: prvi sprat je revizija, a drugi vizija. Važno je poznavati sebe, dobro sagledati sve svoje vrednosti, kvalitete i mane, da bi znali u kojem se smeru treba dalje razvijati.
U tom smislu, “revizija” znači to da smo na temeljima izložbi koje smo realizovali u poslednjih desetak godina, pokušali da to iskustvo prenesemo i u koncipiranje nove stalne postavke, da ona bude atraktivna, drugačija, inovativna, da za publiku bude mesto i učenja, ali i razmišljanja, promišljanja i visokih estetskih vrednosti.
К: Čini se da temelj ove “revizije” proističe iz monografije “Ponos nacije. 175 godina Galerije Matice srpske“?
Ideja monografije se zapravo i nalazi u delu postavke “Biografija ustanove”, odnosno “Identitet ustanove”, gde podjednako pričamo o tome kako je tekao razvoj kolekcije u hronološkom smislu. Verujemo da su nacionalni muzeji mesta, gde se kroz dela likovne umetnosti gradi nacionalni identitet. Prvi deo biografije upravo to pokazuje. Kako se menjala politika otkupa i prikupljanja umetničkih dela, što se u kom periodu prikupljalo i kako se to danas sa vremenske distance iščitava. Nasuprot tome, u delu “Identitet kolekcije” bavimo se sa tri osobenosti koje su specifične za nas. To su stipendisti, jer nijedan drugi sistem, kao što je Matica srpska, nije stipendirao umetnike i na taj način ih vezivao kasnije za sebe, najpre govorimo o Urošu Prediću i Paji Jovanoviću kao prvim stipendistima, ali i umetnicima koji su čitav život ostali vezani za rad Matice srpske i Galerije. Veliki dobrotvori kao posebnost koja je pokazala važnost angažmana i uloge pojedinca u razvoju nacionalnih ustanova, što je odlična poruka za savremeno doba, pogotovo sada kada nastaju nove zadužbine, neke stare se vraćaju, te kako svaki pojedinac može da učestvuje u razvoju nacionalne kulture, da li je ostavljujući svoje celokupno bogatstvo kao Bogdan Dunđerski Matici srpskoj, ili kroz ostavljanje određenih umetničkih dela ili kroz ostavljanje svoje zadužbine koja stipendira npr. buduće slikare.
Svako od nas može da da svoj mali doprinos, jer upravo kroz likove svih tih ljudi i ustanove, vidimo da kulturu čine ljudi. Poklon zbirke, kao još jedna osobenost – to je počelo još sa Savom Tekelijom i njegovih 11 porodičnih portreta, pa sve do poslednje dve, poklon zbirke Dragiše Brašovana i poklon zbirke Save Stepanova, koje pokazuju da kroz plemenitu ideju poklanjanja i ostavljanja, umetnici, njihovi naslednici, i kolekcionari, mogu da ostave trag u večnosti o sebi i svojim prethodnicima.
К: Zašto ste se odabrali tematski koncept za novu stalnu postavku?
To je velika novina. Brojni muzeji u svetu su radili tematske postavke. Trenutno, Nacionalna galerija u Londonu radi tematsku postavku, Nacionalna galerija u Glazgovu… U našoj postavci specifičan je modularni sistem, gde smo ceo izložbeni prostor podelili na sedam celina, i svaka od tih celina je promenljiva. To znači da je postavka fluidna, da ona u tim segmentima može da se menja u zavisnosti od toga kako publika reaguje. Od tema koje se pokažu kao interesantne za publiku ili nas, mogu da nastanu mnogo veće izložbe, dok one teme koje se možda pokažu neinteresantnim, teškim ili dosadnim, možemo zameniti nekim drugim temama. Lepota ovog pristupa jeste što možemo da menjamo jednu salu ili ceo modul i na taj način pružimo publici i sebi da dela postaju dostupnija, da izvlačimo neke druge slike iz našeg depoa, ili da u saradnji sa drugim ustanovama nadopunjujemo i menjamo postavku. Na taj način se termin “stalna postavka” gubi, postaje dinamična postavka koja stalno može da ima nekakve promene.
To daje publici mogućnost da dolazi više puta, da ne bude opterećena time da mora da obiđe celu postavku u jednom dahu, već da mogu da biraju svoju rutu po želji i gledaju te segmente odvojeno, a da im to opet daje povod da se u Galeriju Matice srpske vraćaju iznova.
К: Nesvakidašnji je i koncept otvaranja, koje će trajati 24 sata….
Koncept 24 sata je poruka koju želimo da pošaljemo ovom postavkom, da pokažemo sebe kao otvoren, dinamičan muzej, koji može da ponudi različitim tipovima publike različite stvari. Zbog toga svako ima mogućnost da u ta 24 sata sebi kreira jedinstveno iskustvo. Za nekoga će to biti klasično otvaranje koje će se desiti od 20 časova, uz primerene govore. Neko će želeti da bude deo gužve socijalnog događaja, dok će deo publike uživatii da sluša muziku. U odabiru muzičkog programa zajedno sa Exit festivalom, napravili smo svojevrsnu muzičku reviziju, uz di-džeja koji pušta muziku sa pogledom na prošlost, MKDSL. Takođe će nastupiti i novosadska zvezda, di-džej Lanna, mlada Novosađanka koja se na novi način bavi umetnošću.
Nasuprot tome, u zvaničnom programu svečane sednice koja će se održati uoči otvaranja, nastupiće Rita Kinka, pijanistkinja, koja će izvesti dela klasničnog kompozitora na svoj način, što je opet neka vrsta revizije. Publika će moći da doživi nešto drugačije, a to je da dođe noću u muzej ili rano ujutru, i izaberu ono što ih zanima. Dan nakon otvaranja prezentovaćemo sve teme, koje ćemo u narednim mesecima razvijati, a jednom nedeljno, odnosno svaki vikend biće posvećen jednom modulu.
Želimo da ukažemo na multidisciplinarnost projekta, mnoštvo tema i mnoštvo nas koji smo učestvovali u kreiranju ove stalne postavke. Nema jednog autora, nego je rezultat timskog rada, dubokog promišljanja, konsultacija sa recenzentima, sa muzejskim misliocem Sandrom Debonom i konačno, saradnje u delu posvećenom skulpturi, s jednim od najznačajnijh savremenih vajara, Mrđanom Bajićem. Naš pristup je duboko utemeljen u našem prošlom i dosadašnjem radu, otvoren za inovacije, ali isto tako i za kritike i sugestije onih koji su eksperti u datoj oblasti, iz čega je proizašao koncept koji je drugačiji, inovativan i smeo, ali stručno jasan i utemeljen.
К: Stiče se utisak da je otvaranje nove stalne postavke prekretnica u radu Galerije…
Činilo nam se da smo, kada smo obeležavali 175 godina, jedan period zaokružili i da je sada bilo neophodno ponuditi novi muzej. Tokom svih ovih godina koje su iza nas, mi smo potvrdili svoje uverenje da muzej nije samo mesto koje čuva slike, konzervira i restaurira, već da je muzej mesto za dijalog. Vidimo Galeriju Matice srpske kao mesto dijaloga, mesto na kome se postavljaju pitanja, mesto na kome se nudi odgovor i mesto na kome se zapravo vodi dijalog između prošlosti i sadašnjosti kroz umetnost ili sa umetnošću. Smatram da je ovo nova era, i da će oni, koji budu obeleživali jednog dana 200 godina Galerije, upravo početi od ove tačke, prekretnice, koja je slika trenutnog stanja i kapaciteta naše ustanove, rezultat smene generacija, drugačijeg usmerenja i pogleda na umetnost, koji nije došao iznenada promenom jednog čoveka, već je duboko utemeljen u iskustvu prethodne dve decenije.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.