Kako je u razgovoru za Kulture.rs istakla autorke izložbe, Ivana Janjić, ova izložba nije tipična izložba koja rasvetljava stvaralački put jednog arhitekte – na njoj nismo mogli da vidimo nacrte, makete, fotografije i raznovrstan materijal koji prati njegovo stvaralaštvo.
Ova izložba prikazala nam je predmete poput stilskog nameštaja, umetnički oblikovanih predmeta i umetničkih dela koji su činili njegov dom, ali i dokumentarni materijal koji nas upoznaje sa ovim arhitektom.
Dakle, potpuno drugu stranu čoveka koji je Novom Sadu podario tri monumentalna zdanja – kompleks Banovine, zgradu Radničke komore i glavnu Poštu – zgrade koje su vremenom postale simboli Novog Sada, jednog od brojnih gradova u kojima je Brašovan ostavio traga.
Iz onoga što je prikazano na izložbi, bilo je jasno – Brašovan je voleo luksuz.
”Vidimo da se obraćala pažnja na svaki detalj, koliko je bio npr. bitan način na koji se nešto poslužuje – posebno oblikovani predmeti poput posude za šećer, posude za mleko u jednom setu za čaj, posuda za serviranje sardine. Kroz detalje na tim predmetima možemo videti da je svaki umetnički oblikovan minuciozno izvedenim ukrasima koji plene i danas“, istakla je Ivana Janjić.
O njegovom arhitektonskom stvaralaštvu, autorka izložbe rekla je da Brašovan ”nije nastojao da postane uticajni kulturni autoritet, univerzitetski nastavnik ili dežurni ideolog, usredsređujući se prvenstveno na projektovanje i građenje”, te da ”stvaranje nije poimao kao strasnu ideološku borbu, već kao vid ispoljavanja stručnih talenata i ideja”.
”Za Brašovana je najvažnije bilo da njegova zamisao bude realizovana”
Među predmetima koji su bili izloženi, jesu i četiri interesantne skulpture.
Činjenica da su se one našle u njegovom domu ne čudi, s obzirom da je Brašovan tokom karijere sarađivao sa nizom vajara, koji su bili ne samo njegovi prijatelji, već i saradnici, koji su svojim veštinama zaokruživali izgled Brašovanovih zdanja.
”Iako ima četiri skulpture, zanimljive su za tumačenje, jer smo pokušali da proniknemo u autorstvo, u teme koje su umetnici obradili, ali i da shvatimo zašto su se baš te skulpture nalazile u domu arhitekte Dragiše Brašovana”, istakla je kustoskinja GMS Stanislava Jovanović Mindić, na predavanju koje je održano u okviru bogatog pratećeg programa ove izložbe.
kulture.rs / GMS
kulture.rs / GMS
kulture.rs / GMS
kulture.rs / GMS
Ove četiri statue su: ”Glava muškarca”, nepoznati autor; ”Ženski akt naslonjen na granu”, Risto Stijović; ”Glava Turčina”, Antun Augustinčić i ”Stojeća figura u zanosu”, nepoznati autor.
Dragiša Brašovan, prijatelj vajara
Kao arhitekta, Brašovan je bio umešan i u ”najdramatičniju bitku naše međuratne arhitekture”, kako su ocenili istoričar umetnosti Milan Poznanović i arhitekta Dario Čupić.
Jugoslovenski paviljon, na Svetskoj izložbi održanoj u Barseloni 1929. godine, koji je projektovao Dragiša Brašovan može se oceniti kao jedno od najznačajnijih dela naše međuratne arhitekture, ali mu se u posleratnim godinama, sa promenom društveno-političkog sistema, gubi svaki trag.
”Bogatstvo kreativnosti se u toj 1929. godini suzilo na dve tačke”, kaže za Kulture.rs istoričar umetnosti Milan Poznanović.
Jednu tačku predstavlja Dragišu Brašovana koji je napravio avangardan paviljon evolutivnog karaktera – jer nije obrisao kontakte sa prošlošću, već je prošlost koristio i osavremenio.
Drugu tačku, koja je bila u sukobu sa prvom tačkom, je paviljon koji je projektovao nemački arhitekta Ludvig Mis van der Roe, čuveni nemački arhitekta – moderna zgrada revolucionarnog karaktera, koja je raskinula sa prošlošću i čije je kreiranje krenulo ”iz početka”.
Ta bitka odigrala se preko stručnog žirija u Barseloni na Sajmu 1929. godine kada je Dragiša Brašovan prevagnuo, a naš paviljon je dobio Gran pri.
Međutim, nakon žalbe nemačkog tima, koju je žiri uvažio, Brašovanu je oduzeta prva nagrada, ali mu je dodeljena novčana nagrada koja ide uz Gran pri, dok glavna nagrada na Sajmu nije ni dodeljena.
„U našoj istoriografiji pretpostavljalo se da ako je Dragiša Brašovan izgubio nagradu, da je nagrada dodeljena nemačkom arhitekti, što nije tačno. Ta bitka ostala je nezavršena. Brašovanu je nagrada oduzeta, ali na kraju Gran pri nikome nije ni dodeljen”, dodaje Poznanović.
Kako je nastalo i kako je zaboravljeno jedno od najznačajnijih dela naše međuratne arhitekture
Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavila je preko 100 eksponata, među kojima su slike, skulpture, crteži, stilski nameštaj, dela primenjene umetnosti i dokumentarni materijal koji su njegova supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovač poklonile Galeriji Matice srpske.
Za sve one koji nisu stigli da pogledaju izložbu, ili žele da je se podsete, Galerija Matice srpske pripremila je virtuelnu turu kroz izložbu, koju možete pogledati na ovom linku.
Nova izložba
U Galeriji Matice srpske uskoro će biti otvorena nova izložba. Uskoro opširnije! Budite uz Kulture.rs.
Duško Stojanović
akademski slikar i grafičar
Nekada je, u različitim društvenim sistemima i periodima razvoja ili propadanja, kultura uvek bila potisnuta ili sklonjena. Kultura je opasna jer donosi činjenice, istinu, život i emociju, a to se ne uklapa ni u jedan sistem. Zato nije čudo što istorija pokazuje da su je često proglašavali dekadentnom ili opasnošću po društvo.
Vida Ognjenović
rediteljka i književnica
„Odbijamo da budemo žrtve, nema razloga da vlast žrtvuje kulturu. Neka sa žrtvuje sama, neka se vlast sama preispita za svoje greške a ne da ih naplaćuje od kulture. Glasniku se glava ne seče. Bojeći se da ih je kultura prepoznala i prozrela, pokušavaju da uguše kulturu. Pa slabi su im zubi“.